Smrt braće Medenica: Jedan ubijen iz osvete za Pirketa, drugi zbog ljubavi

Olivera Vujčić ubila čoveka koga je volela, a osuđena zbog ubistva na mah u samoodbrani.

Na raskrsnici Bulevara umetnosti i Bulevara Lenjina, pre tačno 28 godina, izrešetan je pripadnik beogradskog podzmelja devedesetih Zoran Medenica. Smrt ga je stigla dok je sedeo u svom automobilu, čekajući da se na semaforu upali zeleno svetlo.

Dok je ubica Medenicu zasipao rafalom, nekoliko hitaca ranilo je i dvoje putnika u autobusu gradskog prevoza. Izvršilac nikada nije pronađen.

Sumnjalo se da je ubistvo Medenice osveta za smrt Slaviše Pavića Pirketa, koji je ubijen avgusta 1993. godine u restoranu FK “Bežanija”.

Dragan Nikolić Gagi, koji je osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, a koji je bio veliki Pirketov prijatelj, ispričao je šta je Pavić sanjao uoči svoje smrti.

-Veče pred pogibiju Pirke i ja smo proveli veoma veselo, a svojim devojkama, na splavovima, uz narodnu muziku. Pre nego što će da svane, odvezli smo ih kućama, a mi smo otišli u iznajmljeni stan na Bežanijskoj kosi, takozvani štek. U dnevnoj sobi smo raspremili trosed, ja sam zadremao, ali su me košmarni snovi budili dva puta. Ustao sam i otišao u stan roditelja u Blok 61 da prenoćim. Kratko sam odspavao i kad sam se vratio u stan u kom je ostao Pirke, zatekao sam ga da sedi uznemiren i izbezumljen u fotelji, prisetio se Nikolić.

Knele je Pirketu došao u san

Aleksandar Knežević Knele, koji je tada već bio mrtav, došao je Pirketu u san, kao o pop koji mu pruža ruke i pita kada će da dođe u crkvu i da novac.

Sutradan je ubijen, dok je sa Nikolić sedeo u  bašti FK “Bežanija”.

Pirke i konobarica su odmah pogođeni, a o brutalnosti ovog obračuna, koji je mogao da bude i najkrvaviji u beogradskom podzemlju, govori i kultna rečenica Kristijana Golubovića u filmu “Vidimo se u čitulji”, kada izgovara da je “Jedan Pirke je morao biti ubiven samo ako se deset ljudi rani”.

Foto: Youtube printscreen/Rudar 7

Godinu dana kasnije, 26. Juna 1995 godine u Ulici Emilije Jakšić 26 u naselju Nova Galenika, ubijen je Zoranov brat.

U zvaničnon policijskom saopštenju stajalo je da je maloletna O. V. (17) hicem iz pištolja ubila svog decka Zvonka Medenicu, poznatog “žestokog momka” i viđenijeg člana beogradskog podzemlja.

Olivera Vujčić je osuđena na šest meseci do tri godine boravka u vaspitno-popravnoj ustanovi zbog ubistva na mah u samoodbrani.

U ispovesti “Našoj borbi” decembra 1997. godine Olivera je ispričala da je kao maloletna ušla u vezu sa Zvonkom Medenicom, uprkos upornom protivljenju roditelja, i da je ubrzo nakon toga ostala u drugom stanju.

Abortus ga je dotukao

– Kad sam ostala u drugom stanju, bio je to za mene veliki šok, a on je bio presrecan. Rekla sam roditeljima sta se desilo i oni su bili protiv porođaja, prosto, nisu želeli da se udam za takvog coveka. U tom momentu ni ja nisam to htela. Pogrešila sam, nisam krivila njega, već sebe. Ponavljala sam da je kriminalac i da će ga kad-tad ubiti. Zvonko je opet govorio da će se ubrzo promeniti i nije mi dao da abortiram. Ipak, nekoliko dana pre nego što ću to uraditi, rekao je da uradim šta ja mislim da je najpametnije. Odlučila sam… – ispričala je Olivera.

Kada je saznao za abortus, rekla je u svojoj ispovesti, prvo nije mogao da veruje, a onda je napravio haos, optužujući je da je ubila njegovo dete.

– Dogovorili smo se da odemo na more, roditelji me nisu puštali, ali kad voliš nekog ne može ni Bog da ti zabrani. Vratila sam se kod njega, u stan njegovog ’klinca’ iz ekipe i ovaj nas je odvezao kolima do stana. Čim je ušao , počeo je da me bije i maltretira. Non-stop je govorio “ubila si mi dete, ne voliš me”. Tukao je i tog svog momka Marka koji je sve vreme bio prisutan – navela je tada Vujčićeva, opisujući momenat kad je u ruke uzela pištolj.

Strah jači od ljubavi
Prvo ju je gurnuo na krevet, na kome se nalazio pištolj. a dada je krenuo prema njoj činilo joj se kao da je pred sobom ugledala đavola.

– Uzela sam pišolj u ruku. Bila sam uplašena, nisam mogla da se kontrolisem. Sećam se samo da sam ispalila jedan hitac u njega. Ostalog se ne sećam. Njegov pogled međutim, nikada neću zaboraviti. Kao kad čovek traži istinu na samrti, samo što nije rekao: “Zašto ti kad te volim?”, kazala je u svojoj ispovesti Olivera Vujičić, rekavši da u nekim momentima oseća grižu savesti, ali da od kajanja nema ništa jer “šta je bilo, bilo je, život teče dalje”.

 

 

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.