ALEKSINAC – Očajna žena, nakljukana lekovima za smirenje, jada se uz glasan plač i kuknjavu i kaže da moli Boga da joj okonča muke i pruži smiraj napaćenoj duši.
– Naš Goce, dobro dete, jedini sin, postao je ludak pod stare dana, kroz jecaje kaže Mila Džonić, majka Gorana Džonića koji se sumnjiči da je zatro rođake, porodicu Đokić!
– Molim se da Grade, moj muž, i ja umremo jer bi jedino tako našli spas od ovoga što na snađe. Od tuge šta doživesmo smo pali u krevet. Otkad je Goran priznao one užase, ja vidim trostruko televizor, a muž ne može da dođe sebi. Ne možemo na noge, Grade leži i leleče. Kukamo oboje na sav glas i kukaćemo dok smo živi. Na ulicu ne možemo od sramote, a kamoli crnoj Stojanki pred oči – rekla je za Srpski telegraf majka uhapšenog Gorana Džonića, okrivljenog za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić.
Očajna žena, nakljukana lekovima za smirenje, jada se uz glasan plač i kuknjavu i kaže da moli Boga da joj okonča muke i pruži smiraj napaćenoj duši:
– Smrt bi bila zlatna za nas dvoje, klete roditelje. Naš Goce, dobro dete, jedini sin, postao je ludak pod stare dane, čim je mogao da ubije dete bližeg rođaka, ženu i njega ili da ma pod kakvim okolnostima bude deo te katastrofe. Ne mogu više da gledam vesti i da slušam strahote koje pričaju. Muž i ja ne možemo da shvatimo da je to naš sin i da se o njemu govori.
Mila Džonić kaže da krivicu za ubilačku stranu sina traži i u sebi i u vaspitanju iako je Goran već deda.
– Muž i ja smo penziju stekli mučno radeći u inostranstvu i stvarajući Goranu bolje sutra i napravili smo sve što smo mogli da njemu i njegovoj porodici olakšamo život, a on ovo da napravi. Kako je to moguće. Ne mogu ni svoju ćerku da smirim jer Jasmina ne može da prihvati da je njen brat bio sposoban da postane zločinac i ubica, a opet ona ima svoju decu i može da skrene misli, a ja ne mogu jer me utroba boli zbog Gorana. Kuku, lele i tako zanavek dok dišem – uz vapaje jadikuje Mila.
Ona nam je ispričala da je s porodicom pokušavala da izanalizira sve Goranove poteze u toku priprema ubistva Đokića i nakon njega, ali kaže da nikome ništa nije bilo sumnjivo.
– Pitala sam snajku da li je osetila dim na njegovoj garderobi ili nešto drugo što bi ga povezalo sa…. ali i ona kaže da nije primetila ništa – završava Mila i nastavlja da leleče i za unucima, koji su takođe osumnjičeni za trostruko ubistvo:
– Snajka kuka za svojom decom, a ja za svima. Otišla je da preda molbu da puste Milana i Stefana jer deca imaju alibi da su u noći zločina bili na poslu.
“Laže pseto, umreće u najgorim mukama”
Iskaz Gorana Džonića u kojem je naveo da ga je u trostruko ubistvo umešao Jojke, krupniji od dvojice braće Milošević, koji nose isti nadimak, primoravši ga da ga obavesti kada u selo kod majke dođe Goran Đokić, koji je inače živeo u Aleksincu, gde je držao menjačnicu, da bi ga potom likvidirali s njegovim najmilijima, Đokićeva majka Stojanka je prokomentarisala otresito s gorčinom, koju će verovatno osećati do kraja života.
– Laže pseto, umreće u najgorim mukama – kazala je Stojanka o Džoniću, za kojeg je rekla da je posle zločina sedam dana s njom jeo i pio iako joj je uništio dom.
Mršava starica očiju oteklih od plakanja, osim što ide na groblje sa snajkom Vericom i još jednom rođakom, ne izlazi iz kuće, a njene pratilje je štite od poseta komšija i rodbine jer joj niko ne prija.
Prema navodima Verice, Stojanka ne govori ni o čemu drugom, osim o tragediji koja ih je zadesila, i kaže da nema reči kojim bi objasnila koliko je Đokićevu majku šokirala i sledila vest da je Goran Džonić osumnjičen za ubistvo njene porodice jer zna da je njen sin Džoniću verovao i poveravao mu zadatke poput pranja automobila, u kojem je uvek u gepeku imao sef s novcem.
– Crna Stojanka ne jede i ne pije otkad je saznala da je zverstvo počinio taj nitkov koji nam nije izlazio iz kuće. Ja odem i nabavim šta treba, a Stojanka nema snage ni da živi – rekla je Verica, dok sedokosa žena koja boravi s njom i Stojankom u kući dobacuje:
– Muka nam je više od ljudi. Svi su dosadni. Zločin je izvelo više ljudi, a pored tog monstruma, ne zna se ko je još učestvovao u tome. Stojanka želi da sazna i pogleda u lice sve te zločince i pljune ih iako joj ništa ne može vratiti njenu decu. Ostala je da živi kao list na vetru koji neprestano duva.
Stojanka i u snu doziva svog ubijenog sina, snaju i unuku, a najteže ju je pogodila smrt unuke Lidije, za koju svi imaju samo reči hvale. Nesrećna starica je na sahrani, na kojoj je bio i ubica Džonić, pala na zemlju uz povike da želi da i sama umre tog časa i bude sahranjena uz mezimicu koju su joj zlikovci otrgli iz naručja u cvetu mladosti, tada i ne sluteći da joj je dom uništio neko toliko blizak.
– Ni na Kosovu nisu ovako ubijali, kao što su mog sina, snaju i unuku – rekla je slomljena Stojanka.
