Da li vam je ikada neko rekao da se razveselite i nasmejete? To verovatno nije najpoželjniji savet, posebno kada se osećate bolesno, umorno ili jednostavno loše. Ali zapravo, postoji dobar razlog da namrgođenost zamenite osmehom.
Nauka je pokazala da sam čin osmeha može podići raspoloženje, smanjiti stres, ojačati imuni sistem i možda čak produžiti život. Osmeh podstiče snažnu hemijsku reakciju u mozgu koja može učiniti da se osećamo srećnije.
Sreća je ono što nas tera na osmeh; kako i obrnuto može biti istina? Činjenica je, kako objašnjava dr Ajša Gupta, neurolog iz IGEA Brain and Spine, da osmeh podstiče hemijsku reakciju u mozgu, oslobađajući određene hormone uključujući dopamin i serotonin: „Dopamin povećava naše osećanje sreće. Oslobađanje serotonina je povezano sa smanjenim stresom. Nizak nivo serotonina je povezan sa depresijom i agresijom. Nizak nivo dopamina je takođe povezan sa depresijom“.
Drugim rečima, osmeh može da prevari vaš mozak da „poveruje“ da ste srećni, što onda može da podstakne stvarno osećanje sreće. Ali tu se ne proces ne završava.
Dr Meri Grosan, otorinolaringolog iz Los Anđelesa ukazuje na psihoneuroimunologiju (proučavanja o tome kako je mozak povezan sa imunološkim sistemom), tvrdeći da se „iznova i iznova“ pokazalo da depresija slabi imunitet, dok se s druge strane pokazalo da sreća povećava otpor našeg tela.
„Ono što je jako neobično je to da čak i samo fizički čin osmeha može da utiče na izgradnju vašeg imuniteta. Kada se osmehnete, mozak detektuje naprezanje mišića, i pretpostavlja da se dešava nešto zaista lepo i prijatno“, kaže dr Grosanova.
U izvesnom smislu, mozgu ne znači mnogo to što se smejete zato što ste istinski radosni ili zato što se samo pretvarate.
„Čak i forsiranje lažnog osmeha može smanjiti stres i smanjiti broj otkucaja srca. Studija koju je sprovela grupa na Univerzitetu u Kardifu u Velsu otkrila je da su ljudi koji nisu mogli da se mršte zbog injekcija botoksa u proseku bili srećniji od onih koji su mogli da se mršte“, objasnio je dr Stiven Finkel iz njujorškog centra za kozmetologiju.
Postoji još mnogo studija koje će vam izmamiti osmeh.
Istraživači sa Univerziteta u Kanzasu objavili su nalaze da osmeh pomaže u smanjenju reakcije tela na stres i pri smanjenju srčane frekvencije u napetim situacijama; druga studija povezuje osmeh sa nižim krvnim pritiskom, dok još jedna sugeriše da osmeh vodi do dugovečnosti.
Osim studija, postoji mnogo „živih dokaza“ – ljudi koji mogu da svedoče o činjenici da im čak i pretvaranje da su srećni nekada pomaže da prežive dan.
Osmeh pomaže i u nekim drugim praktičnim situacijama. Kada putujete, postoji jedna stvar koju vrlo brzo shvatite: osmeh može promeniti sve. Može otvoriti vrata i srca drugih ljudi čiju kulturu ni ne poznajete. Osmeh je najinternacionalniji jezik koji svi znaju.
Kako smeh postaje zarazan
Smeh je takođe nešto što se lako prenosi. Slično kao i zevanje, osmeh je zarazan.
„To je zato što imamo neurone koji su poput svojevrsnog ogledala i koji se aktiviraju kada vidimo neku radnju. Ti neuroni nam omogućavaju da kopiramo ili odražavamo ponašanje koje posmatramo kod drugih i povezani su sa sposobnošću empatije“, kaže dr Eva Rico, psihijatar.
Na manje mehaničkom nivou, postoji i ideja da, kada vidimo osmeh, želimo da uzvratimo, jer se osećamo voljeno.
„Osmeh je zarazan, ne samo zbog toga što je to vidljiva pojava, već što iza njega stoji i neka namera i osećanje. Kada se neko smeje osećate dobre vibracije, zbog čega želite da prenesete osmeh sledećoj osobi, i tako dalje.Trebalo bi da se svesno trudimo da ne uzimamo osmehe naših voljenih zdravo za gotovo i da imamo na umu da širom sveta osmeh može značiti mnogo više od jednostavnog pokreta lica“, poručila je Džezmin Veng, menadžerka za komunikacije u Smile Train, dobrotvornoj organizaciji koja pomaže deci koju čekaju korektivne operacijame.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
