Sveštenik Boško Savić iz Vaznesenjske crkve objasnio je gostujući na TV Prva sve nedoumice u vezi sa obeležavanjem Nikoljdana. Jedna od velikih nepoznanica u vezi sa porodičnim praznikom kakva je slava koja pada u vremenu posta je i ta da li se sme jesti mrsna hrana.
– Ne bih to okarakterisao kao greh, najvažnije je da ljudi slave slavu. Mnogi ljudi kažu: “ali moj otac je slavio mrsno Nikoljdan, kao i moj deda”, ali to je pogrešno. Sve to vuče korene iz doba najjačeg komunizma, kada je bilo potrebno slaviti slavu, ali tako da se ne skreće pažnja. Dakle, nije greh, ali je pogrešno – objašnjava on.
Na pitanje da li domaćini treba da se opterećuju bogatom trpezom za Svetog Nikolu, sveštenik kaže:
– Najbitnije je da čovek donese u crkvu žito, kolač, sveću. Ljudi treba da dođu u Crkvu, da se pričeste i sjedine sa Hristom. Sve ostalo su detalji koji ne treba da opterećuje Hrišćane – podvlači sveštenik.
Na pitanje koliko Srba slavi Svetog Nikolu Savić kaže da je ovaj svetac masovnije počeo da se slavi posle Prvog svetskog rata.
– Sigurno mogu da vam kažem da najmanje 30 odsto ljudi u Srbiji slavi Svetog Nikolu. Ovaj svetitelj je sa početka 4. veka dostigao najveći značaj jer je ustanovio pravila vere. Ustanovio je kako treba da se ponašaju Hrišćani. U srpskom narodu od 13. veka počinje da se slavi u većoj meri. U 13. veku Stefan Dečanski podiže mu crkvu. A kao slava kojun slavi najveći broj ljudi počinje da se obeležava posle Prvog svetskog rata. I verovatno zato što su se Srbi molili u crkvi Svetog Nikole na Krfu da se vrate u otadžbinu – naveo je sveštenik.
