Smanjena upotreba šećera mogla bi da dovede do smanjenja emisije ugljen-dioksida

Lekari već dugi niz godina pozivaju ljude da smanje unos šećera, a sada bi njihovim apelima mogli da se pridruže i klimatolozi i ekolozi, evo zbog čega.

Smanjena konzumacija šećera mogla bi da pruži veliki doprinos u borbi protiv klimatskih promena, kao i pri oporavku od zdravstvene i ekonomske krize izazvane koronavirusom. Ovo su zaključci analize koju je sproveo Institut za nauku i tehnologiju životne sredine i Autonomnog univerziteta u Barseloni.

Autori su pošli od premise da je šećer jedna od najštetnijih namirnica iz perspektive zdravlja, a sa druge strane ima ogroman potencijal u industriji biogoriva. Istraživali su moguće benefite na polju očuvanja klime i povećanja održivosti u slučaju da se zasadi poljoprivrednih kultura koje se gaje zarad proizvodnje šećera prenamene, a njihovi nalazi su objavljeni u naučnom časopisu „Nature Sustainability“.

Brazil i Evropska unija su među najvećim svetskim proizvođačima šećera – Brazil svoju proizvodnju bazira na šećernoj trski, a Evropska unija na šećernoj repi.

Istraživanjem su obuvaćena tri scenarija: prvi se odnosi na situaciju u kojoj bi Evropska unija izvozila višak šećera, dok bi Brazil useve šećerne trske koristio za proizvodnju etanola, drugi na situaciju u kojoj bi Evropska unija pošumila oblasti namenjene proizvodnji šećera, a treći na situaciju u kojoj bi Evropska unija zemljište pod šećernom repom preusmerila za proizvodnju etanola.

Prema proračunima, prvi scenario u kojem se konzumacija šećera u Evropskoj uniji smanjuje u skladu sa zdravstvenim preporukama, a u Brazilu se, umesto šećera, proizvodi etanol doneo bi godišnje smanjenje štetnih emisija između 20,9 i 54,3 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida. To je četiri puta više u odnosu na alternativnu strategiju da na mestima šećerne repe u Evropi nikne drveće, a dva puta više nego što bi nastalo kao rezultat poslednjeg scenarija.

Korišćenje biogoriva, umesto goriva na bazi nafte, znatno smanjuje oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte. S obzirom na to da se proizvodnja etanola od šećerne trske u Brazilu već pokazala kao ekonomski isplativa alternativa proizvodnji šećera, ekološki najbolji scenario u sklopu ove studije je izvodljiv.

Helenik
Foto: Unsplash/Jason

Dodatno, tvrdi se da evropski i brazilski uzgajivači šećerne repe i šećerne trske ne bi bili ekonomski oštećeni – njihova ravnopravna specijalizacija u zemljama EU i Brazilu rezultovala bi u unapređenju njihovog blagostanja i u redukciji negativnih efekata proizvodnje šećera.

A kako je uopšte moguće smanjiti unos šećera? Prema navodima istraživača ova transformacija ishrane zahtevala bi sličan pristup pomoću kojeg je Evropska unija u prethodnim decenijama postigla smanjenje pušenja – edukaciju i propise usmerene na promenu ponašanja uz ozbiljnu ulogu oporezivanja.

Uvođenje poreza na šećer pokazalo se efikasnim u zemljama kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo. A kako su pokazali naučnici u svom novom radu, smanjenje upotrebe ove namirnice bi i pozitivne implikacije na zauzdavanje globalnog zagrevanja.

– Kako bi politike na polju održivosti bile efikasne, moramo razmotriti njihov potpun uticaj na tri stuba – ekološki, sociološki i ekonomski. Promena načina na koji upotrebavamo zemlju pod šećernom repom i šećernom trskom predstavlja privlačnu strategiju iz ove perspektive zato što je šećer najmanje efikasan kao hrana, čak i kada zanemarimo njihove negativne efekte na zdravlje; povrh toga, iz perspektive neto energije najefikasnije je korišćenje zasada za proizvodnju biogoriva – objasnio je istraživač Luis King.

 

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.