Uprkos tome što je neophodno za život na Zemlji, magnetno polje nije nešto što zapravo možemo videti samo po sebi ili ikada čuti.
Ali, neverovatno, naučnici sa Tehničkog univerziteta u Danskoj uzeli su magnetne signale merene ESA-inom satelitskom misijom Svarm i pretvorili ih u zvuk – a za nešto što nas štiti, rezultat je prilično zastrašujući.
Zemlja je okružena sistemom magnetnih polja, zvanim magnetosfera, koja je neophodna za život na Zemlji. Međutim, magnetno polje nije nešto što zapravo možemo videti samo po sebi, ili ikada čuti. Ali, neverovatno, naučnici sa Tehničkog univerziteta u Danskoj uzeli su magnetne signale merene ESA-inom satelitskom misijom Svarm i pretvorili ih u zvuk. Za nešto što nas štiti, rezultat je prilično zastrašujući.
Zemljino magnetno polje je složen i dinamičan mehur koji nas čuva od štetnog kosmičkog zračenja i naelektrisanih čestica koje nose snažni solarni vetrovi koji izviru sa Sunca. Kada se ove čestice sudare sa atomima i molekulima – uglavnom kiseonikom i azotom – u gornjoj atmosferi, deo energije u sudarima se transformiše u zeleno-plavo svetlo koje je tipično za auroru borealis. Ova „severna svetla“ se ponekad mogu videti sa visokih severnih geografskih širina.
Magnetno polje i električne struje ui oko Zemlje stvaraju složene sile koje imaju nemerljiv uticaj na svakodnevni život. Polje se može zamisliti kao ogroman mehur koji nas štiti od kosmičkog zračenja i naelektrisanih čestica koje bombarduju Zemlju u solarnim vetrovima.
Iako aurora borealis nudi vizuelni prikaz naelektrisanih čestica sa Sunca koje stupaju u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem, sasvim je druga stvar da se zaista može čuti magnetno polje koje generiše Zemlja ili njena interakcija sa solarnim vetrovima.
Naše magnetno polje u velikoj meri generiše okean pregrejanog, uskovitlanog tečnog gvožđa koje čini spoljašnje jezgro oko 3.000 km ispod naših nogu.
ESA-in trio satelita Svarm, koji su lansirani 2013. godine, koriste se da bi se razumelo kako se tačno generiše naše magnetno polje preciznim merenjem magnetnih signala koji potiču ne samo iz Zemljinog jezgra, već i iz omotača, kore i okeana, kao npr. kao i iz jonosfere i magnetosfere. Roj takođe dovodi do novih uvida u vremenske prilike u svemiru.
Klaus Nilsen, muzičar i pristalica projekta sa Tehničkog univerziteta u Danskoj, objašnjava: „Tim je koristio podatke sa ESA-inih satelita Svarm, kao i drugih izvora, i koristio ove magnetne signale da manipuliše i kontroliše zvučnu reprezentaciju polja jezgra. Projekat je svakako bio nagrađivana vežba u spajanju umetnosti i nauke.
Možda zvuči kao noćna mora, ali, neverovatno, ovaj audio snimak predstavlja magnetno polje koje generiše Zemljino jezgro i njegovu interakciju sa solarnom olujom.
„Dobili smo pristup veoma interesantnom zvučnom sistemu koji se sastoji od preko 30 zvučnika ukopanih u zemlju na trgu Solbjerg u Kopenhagenu. Postavili smo ga tako da svaki zvučnik predstavlja drugu lokaciju na Zemlji i pokazuje kako je naše magnetno polje fluktuiralo tokom poslednjih 100.000 godina. Tokom ove nedelje posetioci će moći da čuju neverovatnu tutnjavu našeg magnetnog polja – pa ako ste u Kopenhagenu dođite i pogledajte ovu jedinstvenu priliku. Tutnjanje Zemljinog magnetnog polja je praćeno prikazom geomagnetne oluje koja je nastala kao posledica sunca 3. novembra 2011, i zaista zvuči prilično zastrašujuće”.
Namera, naravno, nije da uplaši ljude – to je neobičan način da nas podseti da magnetno polje postoji i iako je njegova tutnjava malo uznemirujuća, postojanje života na Zemlji zavisi od njega.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
