SUBOTICA – U godini jubileja, četvrt veka postojanja i rada, Slobodna zona u Subotici izbila je na prvo mesto u Srbiji po ukupnom prometu, pokazuju podaci Uprave za slobodne zone Ministarstva finansija.
Kako se navodi u Izveštaju o poslovanju slobodnih zona u Srbiji u 2020. godini, Slobodna zona Subotica, sa nešto više od 20 procenata, imala je najveće učešće u ukupnom prometu svih slobodnih zona u zemlji, pretekavši do prošle godine neprikosnovenu Slobodnu zonu u Kragujevcu.
„Slobodna zona „Subotica” je prvi put u 2020. godini ostvarila najveći promet od svih slobodnih zona u Republici Srbiji. Imajući u vidu da je automobilska industrija zastupljena u zoni, pandemija u 2020. godini značajno je pogodila poslovanje i ostvarene rezultate u zoni, tako da je ukupan ostvareni promet iznosio 796.970.159 evra i u odnosu na 2019. godinu promet u ovoj slobodnoj zoni je manji za 15,08%“, navodi se u izveštaju.
I po vrednosti ostvarene proizvodnje, sa nešto preko 455 miliona evra, zona u Subotici pretekla je Kragujevac i nalazi se na drugom mestu, iza Pirota.
I pored pandemije, Slobodna zona u Subotici ističe se i ostvarenim investicijama, gde je investirano više od 30 miliona evra u izgradnju novih proširenje postojećih kapaciteta, što je duplo više u odnosu na 2019. godinu.
„U Slobodnoj zoni „Subotica” na površini od 10 hektara, poslovanje u režimu rada slobodne zone otpočela je nemačka kompanija „Boysen Abgassysteme”. Investitor koji proizvodi izduvne sisteme za automobilsku industriju planira da u narednom periodu investira 65.000.000 evra i zaposli 500 radnika“, navodi se u dokumentu.
Po ostvarenom suficitu u iznosu nešto većem od 90 miliona evra, koji je za pet procenata veći nego 2019. godine, Slobodna zona u Subotici je na trećem mestu u Srbiji, iza Pirota i Kragujevca.
Među deset najvećih izvoznika u svim slobodnim zonama Srbije, dva su iz Subotice. Flender, na trećem mestu, sa više od 237 miliona evra izvoza i Kontitek, na desetom mestu, sa izvozom većim od 70 miliona evra.
Po broju zaposlenih, subotička zona je na drugom mestu u Srbiji, odmah iza Pirota.
„Slobodna zona značajno utiče na smanjenje nezaposlenosti u Subotici, njenoj okolini i Kikindi. Broj zaposlenih radnika kod korisnika slobodne zone je 5.741 i to kod korisnika slobodne zone u Subotici 5.004, dok je kod korisnika „Zoppas Industries Serb” d.o.o. Kikinda, koji posluje u slobodnoj zoni na lokaciji u Kikindi zaposleno 737 radnika“, navodi se u izveštaju koji se odnosi na 2020. godinu.
Slobodna zona u Subotici osnovana je decembra 1996. godine, prvo kao akcionarsko, da bi danas bila organizovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću u većinskom vlasništvu Grada Subotica.
