Uz pomoć sjajnih ilustratora, veliki istraživački rad i iskrene komentare onih kojima su knjige namenjene, dr Jovana Kulauzov Reba uspela je da kroz slikovnice Izdavačke kuće Klett oživi junake naše istorije i probudi kod dece ljubav prema sopstvenoj naciji i njenoj kulturi.
Krenula je, kako kaže, od ideje da nešto lepo uradi za svoje dete, ali je, pišući, shvatila da je najviše motiviše pomisao kako sva deca poznaju fabulu, likove i poruku popularnih bajki, na primer, Pepeljuge, jer se rano susretnu sa njima. Zašto isto to ne bi mogli čitajući o istorijskim događajima?
– Prvo su nastale slikovnice o dinastiji Nemanjića, a zatim su na red došle i princeze: edicija Carica Milica, Kneginja Ljubica i Kraljica Marija, pa knjiga Mihajlo Pupin i Upoznajmo Vuka i Dositeja!, kao i dvojezična slikovnica Jovan i Agneš – srpsko-mađarska knjiga za decu koju sam napisala sa dr Lidijom Turo, jer u našoj multikulturnoj sredini ne postoji nijedna takva knjiga. Uprkos svim izazovima koje je deci donelo internet ubrzanje, tvrdim, i kao spisateljica i kao gimnazijska profesorka, da su deca mnogo pametnija od nas odraslih, jer su njihovi stavovi fleksibilniji. Ako im se priđe sa ljubavlju i pažnjom, spremni su da saslušaju i da lako nauče nove stvari – objašnjava Reba.
Kada je reč o slikovnicama, ogromnu ulogu igra adekvatna ilustracija. Iako je sama žestoka protivnica interneta u ranom uzrastu, autorka je uvek insistirala da ilustratori crtaju likove u skladu sa vizuelnim iskustvom dece, a to znači da budu slični današnjim likovima iz crtanih filmova, ili iz kompjuterskih igrica.
– Sledeća stepenica je tekst. On mora da bude sažet, duhovit, da nosi u sebi iskrenu emociju i da istakne univerzalne probleme sa kojim se savremena dečija publika može poistovetiti. To je dovoljno. Na primer, Rastko, Mihajlo Pupin, Dositej – kao dečaci imali su velike snove. Bili su svojeglavi, hrabri i ništa nije moglo da ih zaustavi na putu ostvarenja, iako je sve bilo protiv njih. Sa tako postavljenom problematikom deca mogu da se sažive. Kada sagledaju slavne ličnosti kao obične ljude sa neobičnim sudbinama, onda im je mnogo lakše da ih razumeju i da zapamte njihove životne price – kaže autorka i dodaje da su knjige su i dalje najbolje rešenje, jer otkad je sveta i veka, ljudi uživaju u pričanju i slušanju priča.
To ni tehnologija nije promenila! A kada detetu čitamo, navodimo ga da, neosetno i lako, od reči stvara slike i filmove u glavi, i samim tim da razvija maštu. Zar to nije najvažnija osobina u 21. veku?
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
