Srbija – Postoje oni koji bi voleli da rukovodstvo u Srbiji bude nestabilno i da ne bude jako kako ne bi moglo čvrsto da odgovara na razne ultimatume koji dolaze iz međunarodne zajednice, a koji se pre svega odnose na KiM
I tokom minule godine Srbija se na više frontova suočavala sa pritiscima različitog intenziteta, ali će već sledećeg meseca ti udari postati potpuno sinhronizovani. Tokom februara će uslediti svojevresni veliki test izdržljivosti za našu zemlju, na koju će biti usmerena čitava zapadna mašinerija s ciljem da se Beograd primora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da uvede sankcije Rusiji i prekine jačanje ekonomskih veza sa Kinom.
Rukovodstvo Srbije uporno iznosi jasan stav da nema odustajanja od najvažnijih državnih i nacionalnih interesa, podebljavajući pritom crvene linije preko kojih se neće ići. A najvažnija je ona da nema priznavanja lažne države, niti saglasnosti s tim da Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. Paralelno sa iznošenjem ove pozicije ide i poruka – ne odričemo se pravih prijatelja.
Srbija im trn u oku zbog suverene politike koju vodi
Takav “tvrdoglavi” stav Beograda, očigledno, prilično iritira predstavnike Zapada i primorava ih da proaktivnije deluju. Bliže se izbori u Evropi, nije tako daleko ni momenat otvaranja birališta u SAD, a svi su odlučni da pred svoje birače izađu bar sa nekim konkretnim rezultatom na međunarodnom planu. Kao najizgledniji uspeh čini im se rešenje kosovskog čvora, pa su zato odlučni da u postprazničnom periodu Srbiju suoče sa paketom ucena.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazuje i da postoje oni koji bi voleli da rukovodstvo u Srbiji bude nestabilno i da ne bude jako kako ne bi moglo čvrsto da odgovara na razne ultimatume koji dolaze iz međunarodne zajednice, a koji se pre svega odnose na KiM. Upitan kada se očekuje veći pritisak po pitanju KiM, Dačić je odgovorio da se u evropskim krugovima procenjuje da će Evropska komisija, odnosno tamošnji organi, do marta završiti rad jer slede evropski izbori:
– Tako da se može očekivati da će se upravo u februaru i martu koncentrisati taj pritisak sa različitih strana, koji će pre svega biti usmeren ka tome da Srbija napravi značajnije ustupke kada je reč o KiM, imajući u vidu da je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da mi ne pristajemo na članstvo Kosova u UN i da nema nezavisnosti Kosova.
Novi-stari paket pritisaka s kojima će se suočiti naša zemlja, sadrži četiri mehanizma koji mogu da se primenjuju istovremeno, a bez vremenskog ograničenja:
1. Srbija bi mogla da ostane u svojevrsnoj fazi stagnacije kada je reč o procesu evropskih integracija. Uprkos tome što sprovodi krupne reformske poteze, za šta dobija i pohvale briselskih zvaničnika, našoj zemlji bi bilo onemogućeno da napravi sledeće korake ka članstvu i da otvara nove klastere.
2. Jedna od kazni za “neposlušnu” državu moglo bi da bude i ekonomsko saplitanje, odnosno sprečavanje daljih investicija, kočenje već započetih projekata, stvaranje problema oko uzimanja i otplate kredita. I kompanije koje se kolebaju da li da ovde ulažu mogle bi da dobiju savet da to ne čine i da potraže neko “stabilnije tržište”.
3. Kroz koordinisanu spoljašnju i unutrašnju akciju usledio bi pokušaj da se Srbiji nametne imidž zemlje koja ima autoritarnu vlast i takvog vladara. Cilj je da se prikažemo kao država s nedovoljnim stepenom demokratije koja ne zaslužuje da baštini pogodnosti koje pripadaju “razvijenim demokratijama”.
4. Mehanizam su i sinhronizovani udari na Srbe na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, s ciljem da se oslabi pozicija Srbije, da se izazovu nemiri za koje bi se okrivio ceo naš narod. I da se naša zemlja označi kao destabilišući faktor u regionu
Komentarišući sve ove moguće mehanizme pritisaka, Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže da bi, na osnovu opasnosti koje nose, na prvo mesto stavio nastavak udara na naše sunarodnike na KiM:
– To premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti uveliko radi, ali je velika opasnost da situacija u nekom trenutku eskalira, da bukne sukob koji bi se osetio u celom regonu. Na drugom mestu bi bila koordinisana akcija spoljašnjeg i unutrašeg faktora, a čiji je cilj da se destabilizuju vlast i cela zemlja, a da “vetar u leđa” dobiju neke druge snage.
On ukazuje i da je konačni cilj Zapada da na ovim prostorima zaokruži svoj uticaj, a suzbije ruski i kineski.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
