BEOGRAD – Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas sa 203 glasa “za”, uz jedan uzdržan glas, Zakon o budžetu za 2022. godinu, kojim je planirano 1.516,9 milijardi dinara prihoda i 1.717 milijardi dinara rashoda, uz deficit od 200,2 milijarde dinara.
Budžetom za 2022. godinu projektovan je privredni rast od 4,5 odsto, kao i da udeo javnog duga dostigne najviše 56,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Planiran je i rast penzija od 5,5 odsto od 1. januara, uz jednokratnu isplatu 20.000 dinara penzionerima u februaru, prosečan rast zarada u javnom sektoru od 7,4 odsto, kao i izdvajanje 486 milijardi dinara za kapitalne investicije.
Premijerka Ana Brnabić je, obrazlažući budžet poslanicima, poručila da je njegov cilj da se nastavi ubrzani rast privrede, izgradnja najvećih infrastrukturnih projekata i poboljšanje životnog standarda građana.
“Budžet za 2022. je razvojni”, poručila je Brnabić i istakla da je predviđen “rekordan” budžet za kapitalne investicije od 486 milijardi dinara, kao i 442 milijarde dinara za zdravstvo, što je, kako je naglasila, “čak za 153 milijarde dinara više nego što je izdvojeno pre pandemije”, dok su za poljoprivredu planirane 62 milijarde, od čega su 32,2 milijarde namenjene podsticajima.
“Ovaj budžet će, bez ikakve sumnje, dodatno unaprediti kvalitet života građana, povećati bogatstvo svih nas i naše zemlje dodatnom infrastrukturom, školama i bolnicama, i uticati da mi ekonomski budemo jači i stabilniji”, naglasila je Brnabić.
Istakla je da joj je drago da je i Fiskalni savet ove godine dao “nikada bolju” ocenu predlogu budžeta i dodala da planirano povećanje plata i penzija nije političko, što prema njenom mišljenju proizlazi i iz ocene Fiskalnog saveta.
Ocenila je da je ova godina “velika i važna” zato što će naš BDP preći 52 milijarde evra i biti oko 52,4 milijarde.
“U 2012. BDP je bio 33,7 milijardi evra, što znači da smo za 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti za građane i to je istorijski uspeh, gde naša zemlja nadoknađuje sve ono propušteno vreme i smanjuje jaz u odnosu na druge zemlje u regionu”, istakla je Ana Brnabić.
Navela je i da se očekuje da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti 600 evra.
“To znači da smo na pravom putu da do 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a penzija između 430 i 440 evra, kao što smo obećali”, rekla je Brnabić.
Mali: Srbija se u ekonomiji takmiči s razvijenim zemljama EU
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija nikada ranije bila pobednik u ekonomiji, a da se to sada dešava prvi put i naveo da se u tome više ne takmičimo sa zemljama iz okruženja već sa razvijenim zemljama Evropske unije i sveta.
On je u Skupštini Srbije, gde se raspravlja o budžetu za sledeću godinu naveo da su poslednnjih godina ogromna izdvajanja države za zdravstvo.
Istakao je da su ona 2019. Godine iznosila 298,2 milijarde dinara, godinu dana kasnije 398,8 milijardi, 2020.- 441 milijardu a za sledeću godinu je predviđena milijarda više.
Naglasio je da je država gradila kovid bolnice, završava se rekonstrukcija Kliničkog centra u Beogradu, podižu se plate zaposlenih u zdravstvu.
Prema njegovim rečima u budžetu za sledeću godinu su obezbeđene pare za domove zdravlja u Grockoj, Paliluli, Čukarici, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru a kada je reč o tercijalnoj zaštiti za KBC ” Dr Dragiša Mišović”, Tiršovu dva za šta je odvojeno 900 miliona dinara.
Odvojen je i novac za opšte bolnice u Aranđelovcu, Leskovcu, Loznici, Prokuplju te Institut za javno zdravlje u Pančevu.
Ministar je naglasio da je država to uspela odgovornom politikom i naveo da su se mnoge države dodatno zaduživale za obezbeđivanje sredstava za borbu protiv kovida, pa u nekima učešće javnog duga u BDP-u premašuje 90 odsto, dok će kod nas ovaj procenat do kraja godine biti 58,2 a sledeće godine 55,5 odsto.
Navodeći oblasti za koje je posebno povećan iznos za sledeću godinu, istakao je da je kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture suma u odnosu na ovu godinu povećana za oko 84 milijarde, za poljoprivredu za oko 10 milijardi, za zaštitu životne sredine 19,1 milijarda više nego 2021 a za prosvetu 12 milijardi dinara više.
Na Predlog budžeta samo jedan amandman
Na Predlog budžeta za 2022. godinu podnet je samo jedan amandman poslanika Šaipa Kamberija, Enisa Imamovića, Nadije Bećiri, Selme Kučević, Mirsada Hodžića i Argjenda Bajrija koji je u ime Vlade Srbije na sednici Odbora za finansije odbio ministar finansija Siniša Mali.
Mali je da se taj amandman ne prihvata iz više razloga i objasnio da je tehnički neispravan i da ne sadrži programske aktivnosti.
U obrazloženju amandmana se navodi da se sredstva predviđena za rad Službe Koordinacionog tela u okviru kojih se nalaze i Transferi ostalim nivoima vlasti a koji podrazumevaju sredstva za praćenje kapitalnih investicija u Preševu, Medveđi, Bujanovcu nisu godinama povećavana i da te opštine nemaju adekvatne finansijske kapacitete za kapitalne investicije koje su potrebne za poboljšanje života građana koji tamo ive.
Podnosioci amandmana su naveli da su Preševo, Medveđa, Bujanovac najnerazvijenije opštine u Republici Srbiji, a da je privreda slaba i – kako se navodi u obrazloženju amandmana – nemoćna da apsorbuje nezaposlenu mladu radnu snagu.
Traže povećanje izdataka iz budžeta za te svrhe, a predlog je da se novac obezbedi preusmeravanjem dela sredstava namenjenih Kancelariji za Kosovo i Metohiju.
Poslanici podržavaju Predlog budžeta za 2022.
Narodni poslanici najavili su danas, učestvujući u raspravi o Predlogu budžeta za 2022.godinu, da će podržati vladin predlog.
Poslanica SNS i predsednica Odbora za finansije Aleksandra Tomić je posebno ukazala da je povećan budžet za zaštitu životne sredine, skoro za 86 odsto i budžet za kulturu za 16,5 odsto.
“Danas pričamo o jako važnoj stvari o tome da u sledećoj godini kao što je premijerka rekla Srbija treba da nastavi svoj investicioni ciklus u svim oblastima i da beleži plan veći nego što je ove godine”, rekla je Tomić.
Prema njenim rečima, to znači da iako smo ove godine imali najveći rast, sledeće godine planirani rast od 4,5 odsto će biti u rangu sa najrazvijenim ekonomijama centralne i istočne Evrope.
Poslanik Stranke pravde i pomirenja Samir Tandir je istakao da i najveći optimisti pre dve godine kada smo se suočili sa pandemijom korona virusa nisu očekivali da ćemo prošle i ove godine raspravljati o ovakvom predlogu budžeta.
“Posebno što hoću da istaknem jeste povećanje penzija od 5,5 odsto. To je najranjivija grupa naših građana, to su naši roditelji ljudi koji su svoje najbolje godine i znanje uložili u našu zemlju”, rekao je on i dodao da je veoma srećan što se budžetom predviđa povećanje penzija, kao I jednokratna pomoć od 20.000 dinara.
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Zoltan Pek je rekao da se sledeće godine očekuje nastavak privrednog razvoja kroz ulaganja u kapitalne investicije i podizanje životnog standarda građana.
To se, prema njegovim rečima, vidi u usmerenom povećanju penzija i plata u javnom sektoru sa poreskim rasterećenjem privrede tako da se ne ugrozi stabilnost javnih finansija.
Ocenio je da su najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro.
Naveo je da SVM podržava promene koje se odnose na socijalnu politiku, jer se njima poboljšava životni standard građana.
Očekuje se da će poslanici danas glasati o predloženom budžetu za 2022.godinu.
