Skrivena zamka samopouzdanja: Šta je Daning-Krugerov efekat i kako ga prepoznati

Samopouzdanje je obično poželjna karakteristika, ali šta se dešava kada naša percepcija sopstvenih sposobnosti postane iskrivljena? Tada govorimo o Daning-Krugerovom efektu, fenomenu koji opisuje kako ljudi sa niskim nivoom veština i znanja često precenjuju svoje sposobnosti. 

Daning-Krugerov efekat je greška u mišljenju koja se demonstrira tako što osoba koja ima ispod prosečna znanja i veštine u nekoj oblasti, sebe precenjuje (verujući da su njegova/njena znanja i veština mnogo veća u odnosu na realno stanje).

U psihologiji se ovaj efekat naziva i “dvostrukim prokletstvom”, jer osoba ne samo da poseduje potrebna znanja i veštine, već i nema svesnost o tome.

Ovaj fenomen su opisali psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger, 1999. godine. Oni su sproveli istraživanje u kom su ispitanicima proveravali logiku, gramatiku i smisao za humor. Pokazalo se da oni sa najmanje razvijenim navedenim veštinama zapravo pokazuju najveću pristrasnost u samoproceni, videvši sebe čak i kao nadprosečne.

Kako se Dunning-Krugerov sindrom manifestuje? Evo nekoliko karakterističnih znakova:

Nepravilna samoprocena: Osoba će često sebe smatrati ekspertom u oblastima u kojima zapravo nema dovoljno iskustva ili znanja.

Nesposobnost prepoznavanja grešaka: Ovi pojedinci često ne mogu prepoznati svoje greške ili nedostatke. Umesto toga, mogu kriviti druge za svoje neuspehe ili izbegavati odgovornost.

Nerealna samopouzdanost: Osoba sa Dunning-Krugerovim sindromom često će pokazivati visok stepen samopouzdanja, čak i kad nema osnova za to.

Nedostatak motivacije za učenje: Pojedinci sa ovim sindromom mogu biti manje skloni učenju ili poboljšanju svojih veština jer veruju da već znaju dovoljno.

Šta je funkcija ovog efekta?

Pretpostavlja se da na ovaj način osoba nastoji izbeći lošu sliku o sebi, lažno verujući da su sopstvene sposobnosti veće nego što realno jesu.

Pogrešno je misliti da ovaj fenomen “zaobilazi” visoko inteligentne ljude. Svako može upasti u zamku ove pristrasnosti, procenjujući da je u nečemu značajno bolji nego što realno jeste.

Kako izbeći Daning-Krugerov efekat?

U redu je s vremena na vreme preispitati svoja znanja i veštine.

Npr. diskutujte sa kolegama o svom pristupu poslu, sa svojim nadređenima o dilemama koje imate i tražite fidbek o svom radnom učinku, usavršavajte se u svojoj oblasti…

 Takođe, obratite pažnju na one koji imaju drugačije mišljenje od vašeg i poslušajte šta imaju da kažu, koji su njihovi argumenti i razmislite o njima.

Budite otvoreni ka konstruktivnim kritikama i posebno razmislite o onim koje ste dobili više puta, od različitih ljudi.

Daning-Krugerov efekat je zamka u koju možemo svi nekad upasti, ali njegovo  prepoznavanje nam može pomoći u unapređenju komunikacije, učenju i profesionalnom razvoju. Važno je shvatiti da niko nije ekspert u svemu i da je sposobnost realne samoprocene ključna za lični i profesionalni rast.

Pročitajte još:

Sindrom varalice: Kada uspeh izgleda kao prevara

Da li ste ikada postigli uspeh, ali ste se, uprkos tome, osećali kao da ne zaslužujete priznanje? Osećaj da ste prevarant ili varalica, i pored dokaza suprotnog, može biti znak prisustva sindroma varalice. Ovaj psihološki fenomen donosi snažan osećaj nesigurnosti i potcenjivanja sopstvenih sposobnosti. U ovom tekstu istražujemo sindrom varalice, kako ga prepoznati i kako ga prevazići. Šta je sindrom varalice i kako se manifestuje? Sindrom varalice (sindrom uljeza) je kompleksan psihološki fenomen, koji karakteriše stalni osećaj da niste dovoljno kompetentni ili uspešni, uprkos objektivnim dokazima suprotnog. Osobe koje pate od sindroma varalice često sumnjaju u u sopstvene sposobnosti i […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.