NOVI SAD – Kako ekipa našeg portala nezvanično saznaje iz dobro obaveštenih izvora, pripadnici PU Novi Sad su tokom jučerašnjeg dana lišili više osoba zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Ova vest bi bila samo jedna u nizu iz domena crne hronike, međutim jedna od uhapšenih je aktivistkinja Ponoševe političke partije Srbija-Centar (SRCE) M.N. (1995.godište), čiji je identitet poznat redakciji.
M.N. je u Novom Sadu poznata kao jedna od najbližih saradnika Zdravka Ponoša što može da se vidi i na instagram kanalu Zdravka Ponoša.
Blokirala druge da rade, a za to vreme ilegalno trgovala narkoticima! Takođe, M.N. je aktivno učestvovala na blokadama i protestima i dok je druge sprečavala da rade i žive normalnim životom, učestvovala je u krivičnim delima sa drogom.
Ko je politički otac M.N. koja je uhapšena zbog narkotika?
Ono što je zanimljivo, Zdravko Ponoš je više puta dokazao da razarajuće deluje po Srbiju i srpsko društvo, te ne čudi izbor ovakvih kadrova.
Svoj patriotizam je pokazao za vreme rata u periodu od 1991-1995. godine, kada je kao aktivno vojno lice umesto da brani svoju dedovinu u Kninu, službovao u Užicu i Beogradu.
Svoj uspon u vojsci i političkom životu duguje Borisu Tadiću, čiji je bio savetnik dok je Tadić vodio Ministarstvo odbrane, kao i predstavnicima stranih ambasada.
„Školovao sam se u našoj zemlji i van nje. Neke od zemalja u kojima sam se školovao su bile NATO zemlje. Dosta sam radio na uspostavljanju međunarodne vojne saradnje, ne samo kroz program Partnerstvo za mir i na multilateralnom planu, već i bilateralno sa mnogim zemljama. Neke od njih su bile u NATO“, svojevremeno je izjavio Zdravko Ponoš.
Zdravko Ponoš je 2000-te godine unapređen u čin pukovnika, a svega pet godina kasnije je postao general-major, što nije zabeleženo u dotadašnjoj praksi Vojske Srbije.
Veza Ponoš – Tadić
Da je odnos sa Borisom Tadićem bio plodonosan za Ponoša, govori i činjenica da ga je Tadić imenovao za načelnika Generalštaba 2006. godine.
Cilj ovog imenovanja je bio da se vojska što više približi NATO-u, da se unište oružija i mehanizacija i da se komandni kadar upodobi sa tadašnjom krilaticom da Evropa nema alternativu.
Prva Ponoševa aktivnost nakon imenovananja za načelnika Generalštaba 2006. godine je bila predstavljanje Srbije prilikom otvaranja NATO kancelarije za vezu u Srbiji, dok je nedelju dana kasnije otputovao u Sjedinjene Američke Države kako bi dokazao da je Vojska Srbije na čelu sa njim na pravom putu.
Veza Ponoš – Jeremić
Kada je njegov zaštitnik i protagonista Boris Tadić ostao bez funkcije, Ponoš je otišao u zagrljaj Vuka Jeremića i počeo je da gradi diplomatsku karijeru.
Nakon epizode u Generalnoj skupštini UN, po povratku u Beograd, Ponoš i Jeremić su osnovali Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, koji je ubrzo zapao u vrtlog svetskih korupcionaških afera.
Ono što je zanimljivo, Zdravko Ponoš je pokazao kroz svoje delovanje da nije bio u svoj narod u Kninu.
Zajedno sa svojim tadašnjim šefovima iz Demokratske stranke nije bio ni u svoj narod tokom pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, a nije bio ni uz Srbe prilikom odvajanja Crne Gore od Srbije, te se danas opravdano postavlja samo jedno pitanje – na koji način će biti izigrani studenti od strane Ponoša i njegovih političkih saradnika.
Na kraju, Zdravko Ponoš se setio svog naroda tek kada je ostao bez svih mogući privilegija i pozicija, a seća ga se tako što gura srpsku omladinu i studente u prve redove, sa željom da se preko njihovih leđa dočepa novih funkcija.
