Sramne scene na stadionu Partizana i čemerna atmosfera na oproštaju od Evrope
Čemerna atmosfera obeležila je utakmicu Partizana i Nordsjelanda, gde je veći deo Grobara samo došao do stadiona posle protesta protiv uprave, ali nije ulazio na stadion.
A oni koji u ušli, napravili su užasnu atmosferu svojim igračima, jer su ih ironično omalovažavali za vraćene lopte unazad, a mnoge su i vređali, što je posle meča u izjavi za Arena sport televiziju rekao trener crno-belih, a isto je ponovio i na konferenciji.
Kada je upitan o želji svojih igrača koja je bila upitna za ovaj meč, Duljaj je prebacio lopticu u polje navijača i istakao da i oni snose deo krivice.
– To je nešto što može da me zabrine. Verujem da su imali želju, ali ako nemaš navijače koji mogu da te pokrenu, nažalost i ja sam podlegao nekim provokacijama, jer ne mogu da slušam da neko konstantno vređa igrače. To je mnogo ružno, jer u toj ekipi imate i mladog Trifunovića i on treba da se razvija u jednoj ovakvoj atmosferi da ga neko vređa i ja se izvinjavam pre svega onim ljudima koji su vaspitani i kulturni, što sam nekulturno odreagovao, ali na neki način sam samo rekao “ljudi, ostavte ove momke na miru”. Još jednom se izvinjavam, jer to nije primereno za trenera Partizana.
– To su već neki tekstovi počeli, besplatni kolači, onda kreće “burek”, ja sam veoma osetljiv na takve stvari, mnogi ne mogu da me izvedu iz takta kada me vređaju na nacionalnoj osnovi, što je i danas bilo, toga sam se naslušao nažalost mnogo puta u životu, ali kada kažete burek, to je asocijacija na najboljeg čoveka od svih Duljaja, a to je moj otac, koji nije živ. To je jedino što može da me izvede iz takta. Sve možete da dirate, nemojte da mi dirate oca i Partizan i moje igrače. Ostalo možete da mi pričate “ne znaš ništa”, “nisi ti za ovaj posao”, to je mnogo ružno.
Otkrio je Duljaj i kakva je njegova dalja sudbina u klubu.
– Ništa, da vidimo šta će klub da kaže i sportski sektor koji može da odluči o mojoj sudbini. Što se mene tiče, ja ovu stolicu mogu da kupim i da odnesem kući, nisam vezan za stolicu, da se zalepim za nju i da ne mogu da odem. Do rastanka će jednom sigurno doći, ali dokle god imam osećaj da igrači veruju u ono što radim, ja ću ostati, ako sportski sektor misli drugačije, onda ću otići. Niko nije veći od kluba, ali daleko od toga da se ne predajem. Imamo veoma bitan meč koji nam sledi, uvek je jutro pametnije od večeri.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
