Širom Evrope primetno usporavanje rasta cena poljoprivrednih proizvoda

Nedavni rast cena poljoprivrednih proizvoda u EU naglo je usporio u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju podaci Eurostata.

– Najnoviji podaci ukazuju na dalje smirivanje globalnog poljoprivrednog tržišta posle perioda poremećaja, koji je karakterisao snažan rast cena poljoprivrednih proizvoda i inputa – navodi se u saopštenju.

Prosečna cena proizvodnje poljoprivrednih proizvoda u EU porasla je, navodi se, za dva odsto, što je značajno niža stopa rasta u poređenju sa prethodnim kvartalom, kada je ta cena porasla za 17 odsto.

Najveći rast cena imali su agrumi (u proseku +89%), maslinovo ulje (+48%) i krompir (+38%), a u Eurostatu navode da su suše ključni uzrok tih poskupljenja.

– Od ostalih proizvoda, takođe bi trebalo istaći snažan rast cena jaja (+31%) i svinja (+28%). Nasuprot tome, cene žitarica su smanjene (-31%), dok su cene živine (+4%) i mleka (-2%) ostale stabilnije – dodaje Eurostat.

Kako se navodi, prosečna cena dobara i usluga koje se trenutno koriste u poljoprivredi smanjena je u tom periodu za pet odsto, a do tog pada je došlo posle usporavanja rasta cena u prethodnom kvartalu, iako su one tada porasle za 11 odsto.

Eurostat navodi i da su, među inputima koji se ne odnose na investicije, najoštrije stope pada cena bile kod đubriva i poboljšivača zemljišta (-23%), energije i maziva (-13%) i hrane za životinje (-5%).

Na nacionalnom nivou, rast cena poljoprivrednih proizvoda u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa drugim kvartalom 2022. zabeležen je u sedamnaest od 27 država članica EU.

Najbrže stope rasta zabeležene su u Portugaliji (+22% ), Grčkoj (+21%) i Španiji (+16%), u državama u kojima je suša bila najizraženija, dok su najoštriji pad cena zabeležile Litvanija (-26%) i Estonija (-15%).

Kada su u pitanju inputi koji se ne odnose na investicije, najoštrije stope rasta prosečnih cena zabeležene su u Mađarskoj i Rumuniji (obe +6%), dok su Litvanija i Holandija zabeležile najveće stope pada (po -16%).

Pročitajte još:

Lepe vesti: "Zbogom, inflacijo"

Globalno tržište žitarica trebalo bi ubrzo da se potpuno oporavi. I to zbog rekordne proizvodnje pšenice, kukuruza i pirinča. Prema zadnjem izveštaju Svetske banke, takav razvoj događaja konačno će stabilizovati globalni lanac proizvodnje i prodaje hrane. Ako znamo da je rast cena prehrambenih proizvoda bio jedan od glavnih okidača inflacije širom sveta, prognoze Svetske banke razlog su za umereni optimizam potrošača. Stopa inflacije hrane u istraživanju koje je sprovedeno u Hrvatskoj od novembra 2022. do juna ove godine u konstantnom je padu, pokazuju najnoviji podaci Svetske banke. Takva inflacija u poslednjih godinu dana bila je najviša u novembru 2022., kada […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.