Zbog profita, jednostavnog gajenja i kvaliteta koji se ostvari na srpskim plantažama, Srbija bi mogla da bude veliki izvoznik šipka, posebno sa parcela gde se ne koriste pesticidi i herbicidi.
Šipak, šipurak ili divlja ruža ima 50 puta više vitamina C od limuna, pektin, tanin, karoten i veliki broj minerala. Otuda je izuzetno tražen u farmaceutskoj i industriji kozmetike. Preko 20 sorti šipka uspeva na našem podneblju i može se naći gotovo svuda, jer za razliku od mnogih kultura, šipak nema posebne zahteve u gajenju.
Na severu Banata sve je više plantaža i berba je upravo u toku. Zbog suše prinosi su ispod proseka i iznose oko tri tone po hektaru. Kombajn koji bere šipak je manji i karakteriše ga spor rad. Zavisno od gustine roda obere do najviše pet hektara dnevno.
– Berba šipka jako dobro ide, dobro je rodio i jako treba sporije da idemo, da sve granje se izbaci i da bude čisto -kaže Oto Popić, kombajner.
Lider u proizvodnji šipka u svetu je Čile, ali je onaj proizveden na našem podneblju tri puta boljeg sastava i kvalteta od južnoameričkog, tačnije tri puta i skuplji – 2,5 evra za kilogram. Sa njiva iz okoline Novog Kneževca kompletan rod završi u Austriji i Nemačkoj. Karolj Fekete iz Novog Kneževca bere organski uzgajan šipak ove jeseni na 50 hektara.
– U zamrznutom stanju ili u suvom stanju izvozi se sve na inostrano tržište, gde svake godine povećava se interesovanje za šipkom zahvaljujući mnogo širokoj primeni – kaže Fekete.
Proizvodnja šipka nije zahtevna i u Srbiji se trenutno gaji na oko 600 hektara, ali ima i sve više novih zasada u okolini Zaječara, Soko Banje i na jugu Srbije. Za pokretanje proizvodnje treba oko 2.000 evra po hektaru, dok se od nedavno počelo i sa subvencijama države za početak gajenja šipka uz obezbeđen sadni materijal.