Dok jesen donosi promene u bojama lišća i temperaturama, mnogi ljudi su inspirisani da donesu promene i u svom okruženju. Često to podrazumeva jesenje čišćenje, sređivanje doma i pripremu za hladnije dane. Međutim, za neke, ova sezona može da podseti na dublji izazov – sindrom kućnog nereda.
Sindrom kućnog nereda, ili kako ga još nazivaju “sindrom neurednog doma” (eng. mess house syndrome), nije samo sporadično zanemarivanje kućnih obaveza. To je stanje koje se razvija tokom vremena, a često ima dublje korene u detinjstvu i odnosu sa roditeljima.
Ljudi koji pate od ovog sindroma često su odrasli u porodicama gde se nije pridavala pažnja održavanju reda i higijene ili je, s druge strane, postojala preterana strogost u zahtevima za čistoćom.
Sindrom nereda treba razlikovati od jednog sličnog sindroma, a to je sindrom skupljača ili, tačnije, „zgrtača” (eng. hoarding syndrome). To su ljudi koji u prostoru u kojem žive gomilaju nepotrebne stvari, za koje misle da će im možda jednom zatrebati. Dok su „zgrtači” osobe koje su često u detinjstvu doživele teško siromaštvo, nemaštinu ili proživele rat, „neuredni” su kao deca bili zanemareni ili razmaženi. U oba slučaja „neurednima” njihovi roditelji nisu pomogli da razviju naviku održavanja reda i higijene ličnog prostora.
Odrastanje u takvim uslovima može rezultirati nedostatkom razvijanja navika održavanja reda i čistoće. Kada ove osobe postanu samostalne i žive same ili sa cimerima, njihov dom često postaje žrtva ovih navika. Čišćenje i održavanje prostora postaje sve teže, a nered se nagomilava. Jesen može biti vreme kada se sindrom kućnog nereda ispoljava. Pokušaj sređivanja doma može se činiti kao ogroman napor i izazvati stres i anksioznost.
Važno je razumeti da sindrom kućnog nereda nije samo estetski problem. Nered u domu može negativno uticati na mentalno zdravlje pojedinca. Stres i osećaj bespomoćnosti mogu se pojačati kako nered postaje sve veći. Takođe, društvena izolacija može biti posledica ovog sindroma, jer osobe koje se osećaju sramno zbog nereda često izbegavaju da prime goste ili čak izlaze iz svog doma.
Savet psihologa može biti od velike pomoći osobama koje se suočavaju sa sindromom kućnog nereda. Postavljanje malih ciljeva za sređivanje doma, kao i postepeno razvijanje navika održavanja reda, može biti korak ka promeni. Takođe, važno je razumeti da se sindrom neurednog doma može prevazići, a jesen može poslužiti kao podsećanje da svako može da napravi korak ka boljem i čistijem okruženju.
Kao što psiholog Džordan Piterson sugeriše, “Prvo uredi svoju sobu pa tek onda kreni da se boriš za bolji svet.” Ovo pravilo se ne odnosi samo na fizički prostor, već i na mentalno zdravlje i sposobnost da donesemo pozitivne promene u svojim životima. Jesen može biti vreme kada se suočavamo sa svojim neredom, kako u fizičkom prostoru, tako i u sopstvenim navikama i mislima, i kada donosimo odluke koje će nas voditi ka sređenijem životu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
