Ishranjenost maline se može odrediti i na osnovu spoljašnjeg izgleda listova biljaka. Simptomi nedostatka hranljivih materija specifični su za određene elemente.
Naime, nedovoljna ishranjenost određenim makro ili mikroelementom se manifestuje na biljci, pa se može prepoznati vizualnom dijagnostikom. Ovo proizvođačima može biti od značajne pomoći, jer se na osnovu ishranjenosti određuje i režim đubrenje, ali i prevalizaženje problema koji su možda iz tog razloga nastali.
Simptomi nedostatka nekoliko hranljivih materija u listovima maline:
Azot – listovi su zelene boje koja prelazi u žutu, dok njihov obod poprima crvenu boju. U slučajno izraženog nedostatka, crvenilo može pokriti i celu površinu lista.
Fosfor – listovi su sitni, male lisne površine. Slabi su i počinju da se suše. Poprimaju ljubičastu boju, posebno na donjem delu, odnosno pri osnovi lista.
Kalijum – na listovima se uočavaju rane i osušenost. Obodi lista su žuti, dok sredina poprima kestenjastu ili tamno braon boju. Često dobijaju i kovrdžav izgled, pri čemu se list savija ka naličju.
Kalcijum – vrhovi lista se suše. Listovi su skupljeni na kraju, ka ivici novih listova.
Magnezijum – primetna je hloroza, posebno oko nerava i po obodima. U slučaju izraženog nedostatka ovog elementa može doći i do nekroze lista.
Sumpor – boja listova je zelena koja prelazi u žutu, slično kao kod nedostatka azota, ali bez pojave crvene boje. U kasnijoj fazi razvoja može doći do pojave nekrotičnih polja na sredini lista.
Gvožđe – primećuje se hloroza i žutilo duž nerava, koja je češće prisutna na mladom lišću. Dolazi do gubljenja zelene boje u lisnim nervima, a u slučaju izraženog nedostatka sredina lista postaje bleda sa kestenjastim pegama.
Mangan – dolazi do hloroze duž lisnih nerava. List poprima žutu boju od krajeva, i na progresivan način se žiri ka sredini. Stari listovi ostaju zeleni, ili su veoma malo zahvaćeni hlorozom. Ukoliko je nedostatak ovog elementa veliki, listovi dobijaju izgoreo izgled, i skupljaju se ka krajevima.
Cink – listovi su sitni i uski, sa primetnim čvorovima. Izdanci se suše, kao i lastari. Simptomi su uočljiviji na mladom lišću, a poseban simptom koji diferencira ovaj deficit je lisna rozeta.
Bakar – dolazi do hloroze, površina lista dobija bledu boju, dok ivice ostaju zelene boje, pa list izgleda kao oivičen.
Bor – Na vrhovima lista se javljaju svetlozelene površine, a potom dolazi do žutila i savijanja krajeva. Mogu dobiti izgled izgorelosti. Porast stabla je manji te je ono zajedno sa listovima deblje. Koren je slabije razvijen i više se grana.
Molibden – ravnomerno žutilo mladih i nekroza starih listova. Lice lista se skuplja od krajeva ka unutrašnjosti.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.