Od 2002. godine kada je usvojila Skupština AP Vojvodine, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, usvojen “grb Vojvodine”, a zatim 2002. i “zastava Vojvodine”, postoje brojna sporenja u vezi sa ovim simbolima, prenosi portal NS uživo.
Krenimo od legaliteta tzv. “Čankove zastave”, koja je postala simbolična tačka okupljanja svih autonomaških i separatističkih pokreta u Vojvodini. Autonomaški simbol je od početka proglašen „zastavom Vojvodine“, mimo Ustava R. Srbije, zakonskih propisa i Statuta APV (1991.).
Povodom toga se od početka vodio postupak pred Ustavnim sudom. Korhecovim statutom (2009.) je u članu 9. bilo propisano: „AP Vojvodina ima simbole. Simboli autonomne pokrajine su zastava i grb.“ Međutim, Ustavni sud je ocenio da norma nije u skladu sa Ustavom usled nepostignute osnovne određenosti standarda i jasnoće pravne norme.
Okrenimo se zatim heraldičkoj vrednosti “Čankove zastave”. Srpska trobojka je deformisana proširenjem plavog polja čime su u heraldičkom smislu druga dva polja marginalizovana, a tri zvezde koje bi trebalo da predstavljaju Srem, Banat i Bačku kao simbol su poseban problem, jer su kopija stranog simbola.
Naime identično rešenje sa tri zvezde već je postojalo kao državni simbol Letonije, i kao takav ne može biti korišćen u druge heraldičke svrhe.
Prema obrazloženju predloga iz 2004. godine, “žute” zvezde predstavljaju želju za „evropskim“ obeležjem, a „evropsko“ je autonomašima samo EU. Vojvođanski autonomaši o EU znaju veoma malo, pa još uvek teško shvataju da zvezde na zastavi EU nisu „žute“, već zlatne, što je heraldički jedino i moguće.
Teško su autonomaši prikrivali težnju da se ovim simbolom Vojvodina dovede u red sa drugim paradržavnim tvorevinama nastalim na dezintegraciji srpskog narodnog prostora. Tako je i Vojvodina poput Bosne i Hercegovine i tzv Kosova, volšebno oblepljena “žutim” zvezdicama EUropejstva, ne bi li se pripremilo plodno tle i smanjio “maligni” srpski uticaj.
Okrenimo se zatim “grbu Vojvodine” koji je LSV nametnuo 2002. godine. „Grb“ je bez izrađen mimo postupka izrade grbova (npr. bez blazona), zatim je prikazan i usvojen na prepad, bez javne rasprave. Sve je sprovedeno u inat srpskoj tradiciji, pošto je odluka o „grbu“ APV doneta na Vidovdan, a u skladu sa autonomaškom ideologijom grb je lišen svih srpskih simbola, uprkos činjenici da su upravo Srbi konstitutivni narod u Vojvodini.
“Grb” je nevešta kombinacija simbola ugarskih istorijskih oblasti sa teritorije današnje Vojvodine, što je sporno samo po sebi. Kraljevina Ugarska bila izraziti protivnik postojanja autonomne Srpske Vojvodine, pa je sasvim neumesno da današnju srpsku Pokrajinu predstavljaju samo simboli njenih upravnih oblasti.
Autonomaši su zapravo kooptirali predlog grba Vojvodine koji je 1992. sastavio srpski heraldičar Mirko Stojnić, s tim što je sa Stojnićevog rešenja izbačen “sporni” centralni štit sa srpskim krstom i ocilima. Možda ovaj “Čankov grb” prepun austro-ugarske simbolike ne treba da nas čudi, kada znamo da je Čanak još 1990. govorio kako bi kandidat za Predsednika R. Srbije trebalo da bude Oto fon Habsburg.
Uprkos autentičnoj heraldičkoj građi, tvorci „grba“ Vojvodine rukovodili su se jednim popularnim albumom sa samolepljivim sličicama koji je izdat u Zagrebu 30-ih godina. Konkretne simbole koje su autonomaši nametnuli Vojvodini kroz “grb”, oblikovali su hrvatski istoričar dr Rudolf Horvat i Emilije Lašovski. Obojica su osnivači reda „Braća hrvatskoga zmaja“, elitnog društva hrvatskih nacionalista čiji je član bio i kardinal Alojzije Stepinac, a kasnije i Franjo Tuđman. „Hrvatski zmajevi“ su 1999. godine podigli spomenik hrvatskom rasisti Anti Starčeviću proglasivši ga posthumno „Zmajem od Sv. Ivana“.
Da stvar bude gora, direktni autor konkretnih simbola iz “Čankovog grba” Rudolf Horvat nije bio samo “zmajevit”, već od 1942. i član ustaškog „Sabora“ NDH. Rudolf Horvat bio sin predsednika Hrvatske stranke prava Andrije Horvata u čijoj je advokatskoj kancelariji počeo svoju karijeru Ante Pavelić.
Zar da nas čudi što je u opisu “grba Vojvodine” Horvat falsifikovao istoriju i Majsku skupštinu 1848. predstavio kao želju srpskog naroda “za jedinstvo sa Hrvatskom” i vojvodom koji će se birati u Zagrebu. Idealan autor za autonomaške simbole naše pokrajine.
Na sreću, građani su 2016. godine poslali u političku penziju pokrajinsku vlast koja je sprovodila ovakvu antisrpsku i antidržavnu ideju. Usledio je period obnove tradicionalnih simbola Vojvodine, ali o tome više u nekom narednom tekstu.
