Kišno vreme zaustavilo je prolećnu setvu, ali su ratari uspeli da poseju šećernu repu koja se u odnosu na kukuruz, soju i suncokret seje već od polovine marta.
Na svim parcelama repa je nikla i vide se prvi par listova veličine graška, pa ratarima preostaje da svakodnevno u najtoplijim delovima dana prate stanje useva i zaštitnim sredstima industrijsku biljku čuvaju od štetočina, repine pipe i korova.
– Repi odgovara kiša, jer brže napreduje – kaže ratar iz Kisača Vladimir Francista, koji se priprema da po drugi put zaštitnim sredstima zaštiti industrijsku biljki od pipe i korova.
Prošle godine Francista nije sejao repu jer šećerane nisu davale povoljne podsticaje, ali su, kaže, u ovoj setvi maksimalno izašle u susret proizvođačima i obezbedile repomaterijal, što je uticalo da se uz državni podsticaj ponovo vrati ovoj industrijskoj biljci.
– Ovog proleća u Kisaču je duplo više posejano repe nego lane, na oko stotinu hektara, zbog dobrih uslova koje su nam dale šećerane i država. Sada nam ostaje samo da nas vreme posluži i repe dobijemo više od 50 tona po hektaru – kazao je Francista.
Prema procenama Poslovne zajednice Industrijsko bilje, ovog proleća repe je posejano na oko 40.000 do 43.000 hektara, što je znatno više nego lane kada je šećerna repa zauzela oko 30.000 hetara.
– Uredba Vlade Srbije o podsticajima, da ratari na kraju kampanje dobiju po 35.000 dinara po hektaru za prinos iznad 50 tona po hektaru plative repe, doprinela je da se repe više poseje nego prošle godine – izjavila je za „Dnevnik“ direktorka „Industrijsko bilje“ Olga Čurović i navela da u povećanju površina pod repom udela imaju i šećerane koje su, takođe, davale novčane podsticaje, ne samo ovog proleća nego i ranijih godina i tako održavale proizvodnju industirjske biljke.
Osim podsticaja, navela je Čurović, i cena kilograma šećera u trgovini od 115 dinara takođe je stimulisala proizvođače da se okrenu repi.
Prošla godina, kazala je direktorka Čurović, bila je loša za šećernu repu zbog suše, pa je prosečan prinos po hektaru bio 52 tone, ali smo uprkos tome uspeli da šećer izvezemo.
– Od oktobra 2021 do oktobra 2022 godine prodali smo u izvoz oko 143.000 tona šećera – kaže ona.
Profesor na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu dr Miladin Ševarlić izjavio je da će cena šećara i dalje raste u slučaju lošeg vremena koji utiču na proizvodnju namirnice.
– Fjučers ugovori na sirovi šećer su u proteklih nekoliko dana porasli na oko 50 evrocenti po kilogramu i dostigli jedanaestogodišnji maksimum – naveo je prof. dr Ševarlić.
Ukazao je na to da je u Evropi šećer deficitaran i da se nedostatak te namirnice pokušava nadomestiti iz uvoza jeftinog šećera i šećerne trske koji su drugog kvaliteta u odnosu na šećer od šećerne repe. Napomenuo je da za razliku od Srbije, gde proizvođači zavise od šećerana, u Evropi su svi proizvođači suvlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovačke mreže za poljoprivredno-prehrambene proizvode.
– Nije im bitno koliko je otkupna cena nego kolika je maloprodajna cena i koliki je njihov udeo u tome – istakao je prof. dr Miladin Ševarlić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
