LUČANI – Volela je da šeta, ali nikada, barem to njena sestra ne zna, nije otišla tako daleko od kuće.
Kada sam preuzimala njeno telo, rekli su mi da je umrla u teškim mukama. Dakle još je bila živa nakon što ju je auto udario i bacio pored puta. Možda bi joj i bilo spasa da se vozač zaustavio i pozvao hitnu pomoć, makar i anonimno.
Ovo su reči Danijele Tomić iz Lučana, sestre Dušice Ikodinović (40) čije telo je u nedelju pronađeno u mestu Lis, u žbunju pored puta Lučani – Guča. Ispostavilo se da je Dušica podlegla povredama koje joj je naneo automobil, a sumnja da ju je udario, a zatim pobegao sa lica mesta, pala je na S. D. (44) iz okoline Lučana koji se u trenutku nesreće nalazio za volanom “audija”.
Dušica, koja je imala psihičke probleme od detinjstva, poslednji put je živa viđena u petak uveče u selu Puhovo, 12-13 kilometara od Lučana. Nedugo zatim je i stradala.
Volela je da šeta, ali nikada, barem to njena sestra ne zna, nije otišla tako daleko od kuće.
– U petak nije došla kući zbog čega smo prijavili njen nestanak. Ne znamo šta je tražila u Puhovu, ali u subotu smo od meštana ovog sela saznali da je poslednji put viđena kod njih – pričala nam je Danijela Tomić.
U nedelju popodne Dušičino telo pronašao je komšija, pripadnik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Požega. Ležalo je skriveno u divljem kupinjaku pored puta, na terenu koji su Danijela i njena familija prethodno već obišli, ali nisu primetili telo.
Danijela Tomić danas na istom mestu gde je joj je mrtva sestra pronađena, sa suprugom je došla da zapali sveću. Na istom mestu u nedelju je identifikovala Dušicu.
– Mada nam niko iz policije nije ništa rekao, pretpostavljamo da se, u trenucima pre nego što ju je udario automobil, kretala zemljanim proširenjem pored puta. Inače,za hapšenje vozača saznali smo iz medija juče pred Dušičinu sahranu, ništa zvanično još nismo dobili. Ni obdukcioni izveštaj nam nije stigao – kazala je sestra Dušice Ikodinović.
Poslednji put Danijelu je videla upravo u petak. Svratila je do nje i 80-godišnje majke sa kojom je živela, njih tri zajedno su ručale. Zbog majčine starosti i Dušičine bolesti često ih je obilazila, spremala im hranu, vodila kod doktora, svakojako im pomagala. Za sestru kaže da je “bila dobrica” i da “u životu nije mrava zgazila”.
“Verovatno bih mu oprostila da je zaustavio kola, probao da joj pomogne…”
O S. D. koji je vozilom udario Dušicu, a koji je osumnjičen na teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, Danijela je čula samo, kako kaže, da u Beogradu ima bogate rođake.
– Ljudi smo od krvi i mesa i nažalost nesreće u saobraćaju se dešavaju. Verovatno bih mu oprostila da je posle udarca zaustavio kola, izašao da joj pomogne, pozove hitnu pomoć. Ovako ne mogu. Čovek zgazi psa na putu, pa stane, vidi da li je živo. Ne znam imali taj uopšte srca i duše kad je mogao da pobegne. Mogao je telefonom anonimno da pozove lekare, javi bilo kome, pa tek onda da se udalji. Možda bi Dušica i preživela – uz suze je govorila Danijela Tomić.
Dušica Ikodinović sahranjena je u Lučanima. Sahrani nije prisustvovao niko iz porodice S. D, mada su imali želju.
– Neko njihov, da li komšija ili rođak, pitao je da li otac S. D. može da dođe na sahranu. Rekla sam da ne dozvoljavam. Znam da on ništa nije kriv, ali, posle svega što mi se desilo, ne bih mogla da podnesem njegovo prisustvo na Danijelinoj sahrani. Njegov sin je ostavio moju sestru da umre kao pseto – ispričala je Dušica Tomić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
