2. Ići sa tokom
Većina ljudi ne voli sukobe. Ali to je samo zato što većina ljudi ne shvata da postoji dobar način da se dođe do sukoba.
Većina nas okleva da se zauzme za sebe jer se plašimo da nas ne percipiraju kao agresivne, nasrtljive, nepoverljive ili nepristojne. I tako podrazumevamo da budemo pasivni, tihi i generalno samo „idemo sa tokom“ – što je obično samo eufemizam za „otirač“.
Ali postoji srednji put između pasivnog otirača i agresivnog nasilnika – možete biti uporni. Asertivnost znači zalaganje za sopstvene potrebe i vrednosti. To znači da tražite ono što želite i da kažete „ne“ onome što ne želite na jasan i prihvatljiv način. Asertivnost je veština koju svako može da nauči.
Put do samopoštovanja i samopouzdanja je asertivnost – spremnost da svoje postupke uskladite sa svojim vrednostima bez obzira na okolnosti.
3. Izolacija kada se osećate loše
Vidno bolne emocije poput tuge, straha i frustracije signaliziraju ljudima oko vas da se borite i da vam je potrebna pomoć ili podrška.
Ne trebaju vam strategije suočavanja kada ste tužni. Trebaju vam ljudi. Potrebna vam je podrška. Neko da vas zagrli i pažljivo sasluša vašu priču.
Kada sakrijete svoj bol i izolujete se, odbacujete najmoćniji antidepresiv poznat čoveku — podršku ljudi kojima je stalo.
Dakle, iako je prirodno da se sakrijete i izolujete kada vas boli ili patite, uradite suprotno. Izađite. Tražite podršku. Povežite se.
4. Upravljanje stresom
Najveća zabluda kada je u pitanju hroničan stres je da morate da budete bolji u upravljanju njime.
Upravljanje stresom je prilično užasno rešenje za problem hroničnog stresa jer – već ste pod stresom! Upravljanje stresom je flaster, to samo leči simptome. To je užasna opšta strategija koja vas odvlači od pažljivog razmišljanja o pravim uzrocima vašeg stresa – vašim stresorima.
Ako ste stalno pod stresom, dugoročno rešenje je da popravite prvobitni uzrok stresa (stresor), a ne osećaj (reakcija na stres). Stres nije problem. Neprestana poplava stresora u vašem životu je ono što vas čini nesrećnim.
Zato prestanite da pokušavate da upravljate svojim stresom i počnite da upravljate svojim stresorima.
5. Osuđujući samogovor
Svi pričaju sami sa sobom — taj uzastopni komentar u vašoj glavi o svemu, od toga koje cipele da nosite i zašto do toga šta sekretarica vašeg šefa misli o vašoj novoj frizuri. Naš unutrašnji pripovedač je taj koji neprestano opisuje priču našeg života kako se odvija.
Nažalost, mnogi od nas A) nisu baš svesni svog samorazgovaranja, i B) imaju brutalno negativan, osuđujući stil razgovora sa sobom.
Razmislite o tome. Ako biste razgovarali sa drugim ljudima na način na koji razgovarate sa sobom, verovatno biste imali nula prijatelja, bez posla i više naloga za hapšenje.
Razlog zbog kojeg svi imamo tako oštre, negativne misli prema sebi je taj što su nas kao decu učili da je biti „strog“ prema sebi motivišući i najbolji način da se naterate da budete disciplinovani i da obavite stvari. Ali istina je da to i nije baš dobar izvor istinske motivacije. Čak i ako ste osoba koja je se razumno samodisciplinuje i uspešna je u svojim aktivnostima, to je verovatno uprkos vašem negativnom govoru o sebi, a ne zahvaljujući njemu.
Dakle, negativan samogovor vas samo čini depresivnijim, anksioznijimm, hronično krivim i na kraju beznadežnim.
Zato, vreme je za ažuriranje…
6. Bezuslovno verovati svojim mislima
Šta je tako posebno u vašim mislima? Ozbiljno, zašto dajete toliko poštovanja, autoriteta i značenja svemu što vam padne na pamet?
Uskočila vam je ideja da vaš kolega misli da ste lenji… Pa šta? Da li to nešto znači?
Da li je činjenica da ste razmišljali o toj ideji pravi dokaz da je to istina? Da li to znači da imate socijalnu anksioznost? Da li je to samo još jedan znak da imate nisko samopouzdanje i da morate odmah da odete kod psihijatra? Ne.
Možda i misli da ste lenji. Ali činjenica da ste razmišljali o tome ne čini to manje ili više verovatnim.
Ali, ako svaki put kada vam takve misli padaju na um, posvetite im tonu pažnje, naprežete mnogo mentalne energije na njih i pročitate u njima svakakva duboka, teška značenja, vi tako učite svoj um da baca na vas sve više takvih misli. I eto vas u začaranom krugu hroničnih nametljivih misli i sve anksioznosti i nevolja koje ide uz njih.
Vaše misli nisu posebne. I mnoge od njih su aktivno štetne ako zadržite naviku da im uvek dajete mnogo značaja i pažnje.
Negujte zdrav skepticizam prema svojim mislima. Naučite da ih pustite. Bićete srećniji zbog toga.
