NOVI SAD – Akademsko kulturno-umetničko društvo Univerziteta u Novom Sadu „Sonja Marinković“ osnovano je 1962. godine, čemu su prethodile brojne i veoma bogate aktivnosti studenata, začete još 1954. godine.
Kroz instituciju je do danas prošlo više od 40.000 članova, održano je nekoliko hiljada javnih nastupa, ostvareno više od 200 gostovanja u raznim zemljama sveta, osvojeno više od 500 visokih nagrada i priznanja i snimljeno više od 350 emisija u domaćim i stranim televizijskim kućama. Sve to postignuto je voljom, talentom i ljubavlju.
“Sonja je danas jedan od najkvalitetnijih amaterskih kolektiva u našoj državi”, ističe direktorka AKUDUNS-a “Sonja Marinković” Julijana Konstantinović.
“Naše sadašnje, ali i buduće generacije imaju veliki zadatak koji su nasledili od svojih prethodnika. Svi programi i sekcije inspirisani su entuzijazmom i neiscrpnom energijom, koju naši članovi imaju. Stvaralački potencijal svako ima u sebi, a aktivnosti je potrebno razvijati i bodriti jer jedino one vode ka jednom duhovnom preporodu i zadovoljenju umetničkih i duhovnih potreba. „Sonja“ je bila, jeste i biće svojevrsni animator kulture i nosilac kulturnog života u Novom Sadu i celoj Srbiji”, rekla je Julijana Konstantinović za Dnevnik.
AKUDUNS „Sonja Marinković“ danas ima oko 800 članova svih generacija, koji učestvuju u 11 umetničkih celina:
Folklornom ansamblu sa četiri sastava, Orkestru harmonika, Mešovitom horu, Narodnom i Tamburaškom orkestru, Dramskom studiju, Folklornom ansamblu veterana, Velikom narodnom orkestru, Školi folklora, Ženskoj grupi pevača i Multimedijalnoj sekciji.
Veliki narodni orkestar i Žensku grupu pevača osnovao je Dobrivoj Janković Dobre, umetnički rukovodilac, koji je u AKUDUNS-u „Sonja Marinković“ i danas aktivan i čija su sećanja brojna i živopisna.
“Posetili smo grad Tampere, u kojem nas je sačekala gradonačelnica i povela nas na brod kojim ćemo obići jezera, u okviru čega je pripremljen program… I u jednom trenutku kaže ona meni: “Jedva čekam da upoznam gospođu Sonju Marinković”. Tada sam joj objasnio da je Sonja Marinković ime društva, da je bila narodni heroj, streljali su je fašisti… Gradonačelnica se, sirota, smejala samoj sebi”, ispričao je Dobrivoj.
Tokom proteklih 59 godina „Sonja“ se u svakom smislu značajno menjala, od broja članova, preko spektra delatnosti sekcija, do mesta u kojima je delovala, ali ostala je dosledna u svojoj misiji da svima pokaže sposobnost i da odgovori na zahteve savremene organizacije u kulturi.
“Naredna 2022. je godina u kojoj slavimo 60 godina rada “Sonjinih” amatera”, naglašava direktorka Julijana Konstantinović.
“To će biti godina kada sumiramo rezultate u prethodnom periodu i nadamo se da će se desiti neki preokret i doći do boljitka, koji se, pre svega, odnosi na rešenje problema, poput nabavke opreme. Takođe, nadamo se da ćemo imati jedan stabilniji staus i tretman sekretarijata i ministarstava, s obzirom na izuzetno značajne umetničke i društvene rezultate. Očekujemo da ćemo u narednom periodu rešiti i problem prostora jer se i dalje nalazimo u suterenu Fakulteta tehničkih nauka, kojem smo zaista zahvalni, ali naše programske aktivnosti uveliko traže drugačije uslove. Naši članovi ne primaju platu za to što rade. Gostovanja, nastupi i koncerti su njihova jedina motivaciona snaga. Nadam se da će država u budućnosti na neki način prepoznati naš društveni značaj i novčano podržati programe i projekte”, zaključila je.
