BEOGRAD – Ministar kulture Nikola Selaković izjavio je danas da u usvojenoj deklaraciji o Vojvodini piše ono što svaki Srbin treba da zna kada je u pitanju Vojvodina.
„To je naša pozicija. To su naši istorijski iskaljeni i postavljeni stavovi. U deklaraciji piše zašto je Vojvodina bila, jeste i biće Srbija“, rekao je on za TV Prva. Selaković je naglasio i da je jučerašnji skup u Sremskoj Mitrovici, na kojem je na poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, usvojena deklaracija o Vojvodini, bio istorijski, ne samo po broju ljudi koji su se tamo okupili u jednom danu, već i zbog toga toga što je usvojena ova deklaracija.
Prema njegovim rečima, deklaracija govori o tome da je Vojvodina nastala, sa željom, sa mišlju i sa ciljem da bude Srbija i to je od prvog momenta bila i želja srpske političke elite. On je podsetio i da su u Sretenju, kao danu početka i završetka Srpske revolucije kada je podignut Prvi srpski ustanak 1804. i donet prvi Ustav Srbije 1835. godine, Srbi iz Vojvođanskih oblasti – Banata, Bačke, Baranje, Srema, imali izuzetno važnu ulogu u podizanju ustanka.
„Oni su ekonomski snažili ustaničku vojsku, nabavljali oružje, municiju, oni su davali prve pregovarače, ali i prve ljude kao kulturne i prosvetne poslenike slali na teritoriju onoga što je bila ustanička država da bi podizali škole, da bi podizali veliku školu iz koje je nastao naš univerzitet, ali i da bi gradili širom Srbije i škole i bolnice“, rekao je Selaković.
Dodao je i da u toj deklaraciji ima i istorijski kratak osvrt na one pokušaje, naročito posle 1945, kada su tadašnje političke komunističke vlasti na pozicijama Kominterne radile sve što su mogle da Vojvodinu izdvoje iz Srbije i da stvore od nje poseban državni subjekat. „To im je u dobroj meri pošlo za rukom onim nesrećnim ustavom iz 1974. godine, kada je ona ‘etatizovana’, kada ste dobili državu u državi, kada su i Vojvodina i Kosovo i Metohija postale države u državi sa ciljem da se koči i da se zauzdava Srbija“, kazao je Selaković.
Kako je naveo, ta ideja je oživela opet sa petooktobarskim promenama, kada je „šačica ljudi koji nisu imali podršku jedva 15 odsto biračkog tela, dato da upravljaju našom severnom pokrajinom i da se igraju njome, a da to doživljava svoj vrhunac u donošenju statuta, koji je u dobrom delu svojih odredbi kasnije oglašen za neustavan i u donošenju zakona u utvrđivanju nadležnosti autonome pokrajine Vojvodine, koji je isto tako prošao“.
“ Zato je važno što je doneta ova deklaracija, da nikome ne pada na pamet da se ozbiljno bavi tom pričom oko pozivnog broja, oko otcepljenja ili oko formiranja vojvođanske nacije, jezika ili crkve. Nemojte da mi budemo neko kome će se vređati zdrav razum. Nećemo to da im dozvolimo. Nećemo to da im dozvolimo na prvom mestu znanjem, tako što ćemo veoma dobro da znamo zašto je Vojvodina Srbija, od kada smo tu i kolikom cenom je plaćena sloboda našeg naroda“, rekao je Seolaković.
