BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković istakao je danas da Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da je osudila aktivnosti Rusije prema Ukrajini, ali da kada je reč o uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji donosi odluke samostalno, na osnovu nacionalnog interesa i interesa građana, kao i da se ne može očekivati da bude protiv nekoga ko poštuje njen teritorijalni integritet. Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg je istakao da je ključni pokretač za stabilnost i saradnju Evropska unija i niko drugi.
Selaković je, nakon sastanka sa saveznim ministrom za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksanderom Šalenbergom, odgovarajući na pitanje austrijskog novinara zašto se Srbija ne uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji, kazao da je naša zemlja bila deo države koja je dugi niz godina bila pod sankcijama koje, kako kaže, nikome ništa dobro nisu donele.
Ističe da je Srbija od prvog dana ukrajinske krize zauzela jasan stav i da je osudila aktivnosti Ruske Federacije prema Ukrajini i rekla da čvrsto stoji pri poštovanju osnovnog principa međunarodnog prava i odnosa, a to je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih međunarodnio priznatih država članica UN.
“Za nas je rat između Ukrajine i Rusije, rat među braćom. Mi i sa jednima i sa drugima delimo iste korene, pripadamo istoj grupi naroda, kultura nam je slična, duhovnost nam je ista i svaka žrtva do koje dođe u tom ratu za nas je suštinska tragedija”, kazao je Selaković.
Naglašava da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine i da će se na svakom mestu zalagati za to možda, kako kaže, posebno, jer je naš teritorijalni integritet narušen.
“Nemojte očekivati da Srbija deluje protiv onoga ko poštuje njen teritorijalni integritet, ko je u sistemu UN brana napadima na taj teritorijalni integritet i suverenitet”, istakao je šef srpske diplomatije.
Podseća da Srbija jasno pokazuje svoj stav i glasanjem u međunarodnim organizacijama, ponašanjem prema ukrajinskim izbeglicama, slanju humanitarne pomoći.
“Međutim, dozvolite da nam je naš nacionalni interes na prvom mestu. Pogotovu kada imate proces koji traje 19 godina i za koji niko ne može da vam kaže kada će se završiti. U međuvremenu, naši građani moraju da prežive”, ukazao je.
Dodaje da se u donošenju odluka o budućnosti Srbije, državno rukovodstvo vodi nacionalnim interesima Srbije i njenih građana i ponavlja da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, BiH, ali i sopstveni.
“Ono što se Srbija trudi da zadrži kao svoje neotuđivo pravo jeste pravo da samostalno donosi odluke o svojoj budućnosti i to ćemo nastaviti da radimo, ali od prvog dana ukrajinske krize mi smo rekli da osuđujemo kršenje međunarodnog javnog prava, da poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i da je to nešto čemu Srbija ostaje dosledna i verna”, kaže.
Šef srpske diplomatije kaže i da Srbija ima prijateljske odnose sa Rusijom i da to ne krije, ali i da je jasno rekla šta misli o aktivnostima Ruske Federacije, odnosno da ih je osudila.
Podsećajući da građani Srbije vrlo dobro znaju šta znači biti pod sankcijama, Selaković je zatraži da niko ne traži da to radimo drugome znajući koliko i na koga loše utiče.
“A da pritom moramo da budemo snabdeveni naftom, da i ovde ljudi moraju da se greju zimi, da fabrike moraju da rade, automobili da se voze, a da pritom nismo u prilici da računamo na pomoć koju će države članice dobijati iz Brisela, već da moramo da se oslonimo na naše sopstvene mogućnosti i resurse”, istakao je.
Srbija na putu ka EU, put ne zavisi samo od nas
Selaković je istakao da je Srbija jasno na svom evropskom putu, ali da je potrebno da se među državama članicama EU postigne konsenzus o tome da li žele da Zapadni Balkan postane sastavni deo Unije.
“Jedno je grčka želja, a drugo zvanični stav EU”, rekao je Selaković odgovarajući na pitanje novinara povodom izjave grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa da je želja Grčke da čitav Zapadni Balkan bude integrisan u EU do 2033. godine.
Selaković je rekao da Grčka kao neko ko je bio jedan od promotera integracije Zapadnog Balkana još od Samita u Solunu 2003. godine jeste vitalno zainteresovana da ovaj deo Evrope vidi u okviru EU, ali da je to pitanje i za preostale članice.
“To je pitanje za sve države članice i nije tu samo pitanje gde je Srbija, već i gde je EU i da li Unija želi čitav Zapadni Balkan u svom članstvu ili ne i ako ga želi, kada i pod kojim uslovima”, ističe šef srpske diplomatije.
U tom smislu podsetio je da je na Samitu u Solunu najavljeno da će 10 država postati članice Unije i da su te države znale jasno pod kojim uslovima i koga dana postaju države članice.
Zahvalio se Šalenbergu što je jasno rekao da je prošlo 19 godina od kada je Zapadni Balkan na evropskom putu.
“Mi ni posle 19 godina ne znamo gde smo i kada ćemo negde doći. Srbija je opredeljena da ostane na svom evropskom putu, reformiše svoje društvo zbog svojih građana, zbog svoje ekonomske i privredne zajednice, zbog toga što želimo da budemo usklađeni sa evropskim društvima kojima težimo više od 200 godina kada smo krenuli da obnavljamo svoju državnost”, kazao je šef srpske diplomatije.
Podvukao je da je Srbija na svom evropskom putu, ali da je očigledno da taj put ne zavisi samo od naše zemlje.
Kako kaže, na nama je da radimo i unapređujemo svoje društvo, pravni sistem, poslovanje, nivo investicija iz država članica EU…
“Jasno je gde Srbija sebe vidi i šta smatra kom tipu društva želi da pripada, ali pre toga potrebno je da se među državama članicama postigne konsenzus”, istakao je Selaković.
Šalenberg: EU i niko drugi
Ministar spoljnih poslova Austrije je istakao da je ključni pokretač za stabilnost i saradnju Evropska unija i niko drugi.
Šalenberg je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa Selakovićem, ukazao da dve zemlje imaju dugogodišnju vrlo blisko prijateljstvo, da ih povezuje kulturni i ljudski most.
Naglasio je da je Austrija među prva tri najveća strana investitora, i da i dalje postoji interesovanje austrijskih kompanija da povećaju investicije.
Šalenberg je naglasio da je potez Rusije izazvao veliki šok, koji se oseća svuda, pa i ovde.
“Rusija je svojim potezima prešla i izvan same Ukrajine i mogla bi destabilizovati druge prostore. Mislim da je od suštinskog i geostrateškog značaja EU da sada jasno kažemo da očekujemo da ovaj region Zapadnog Balkana postane van svake sumnje deo EU, da se ovde sprovede evropski način života. To je ujedno zaštita od destabilizacije”, poručio je on.
Šalenberg je istakao da je Austrija, u tom smislu, predložila nešto u smislu destabilizacije.
Govoreći o austrijskom non pejperu, rekao je da je od obećanja u Solunu prošlo 19 godina, što je predugo.
“Naš predlog je da se prema državama regiona korak po korak iz jedne oblasti u drugu, bilo da je energija, saobraćaj ili nešto drugo, odnosimo kao prema punopravnim članicama. Evropska perspektiva nije jednosmerna ulica. Nalazimo se pred korenitim potresom našeg sistema bezbednosti u Evropi. Niko ne može da se nada da će biti samo posmatrač sa strane”, podvukao je on.
Šalenberg je kazao da je Austrija sa ohrabrenjem videla jasan stav svih zemalja regiona na sednici UN u osudi agresije Rusije i dodao da tako treba da nastave.
“Srbija kao najveća zemlja u regionu deli i značajnu odgovornost”, podvukao je šef austrijske diplomatije.
Šalenberg je rekao da su regionalna saradnja i stabilnost bitni, da je važno da postoji regionalno tržište, i izrazio je, s tim u vezi zahvalnost Nemačkoj i kancelaru Olafu Šolcu što će nastaviti Berlinski proces, jer je, kaže, bio inkubator u kojem su nastajale ideje saradnje.
“Ako govorimo o regionalnoj stabilnosti veoma važna je postepena normalizacija odnosa Beograda I Prištine. Raduje me što je predsednik Aleksandar Vučić u petak izjavio da će pokušati sve da dođe do pomaka. Dijalog su iglene uši kroz koje se posmatra region, i zato je važan”, rekao je on.
Šalenberg je apelovao da se uprkos svih poteškoća napreduje.
Ukazao je da dolazi iz srednje Evrope koja je puna istorije, i koja je pravila više problema, ali i naglasio da treba pogledati gde je sada taj deo kontinenta.
“Isti model uspeha može da funkcioniše i ovde. Ključni pokretač bila EU i niko drugi”, uveren je šef austrijske diplomatije.
Proces EU integracija mora biti konkretniji
Ministar spoljnih poslova Austrije izjavio je danas u Beogradu da predlog te zemlje iznet u “non pejperu” nema veze sa ratom u Ukrajinu, već se radi o poznatom stavu Austrije, da evropska perspektiva zemalja kandidata mora biti konkretnija.
“Važno je da naglasim jednu stvar, ideja koju smo izneli u ‘non pejperu’ taj austrijski predlog, nema veze sa napadom Rusije na Ukrajinu. To su ideje koje sam delom već odavno iznosio”, rekao je Šalenberg, odgovarajući na pitanja novinara nakon sastanka sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem.
Kako je pojasnio, radi se o ideji da, umesto razmišljanja “u šablonima”, koje podrazumeva da postoji potpuni pristup, a pre toga pregovori, dok između postoji samo ekonomski prostor, ne može da se nastavi isključivo sa tim.
Proces evropskih inetgracija je, kaže suviše birokratski, i mora se naći način da ljudi u EU, kao i u zemljama kandidatima imaju osećaj da je članstvo u Uniji nešto o čemu se ozbiljno misli i što već sada ima konkretne rezultate.
“Radi se o tome da pokrenemo raspravu. Austrija je toliko blisko povezana sa regionom, da je naš suštinski, lični i geostratesksi interes da se ovaj region razvija u pravcu blagostanja. A, to će moći samo u EU”, rekao je Šalenberg.
Na pitanje o Kosovu i Metohiji, te da li Austrija teži normalizciji ili sveobuhvatnom sporazumu koji će voditi međusobnom priznanju, Šalenberg je rekao da normalizacija nije stav Austrije, već Evropske unije.
“Treba da se nastavi proces normalizacije, dijalog Beograda i Prištine. Korak po korak ka normalizaciji, jer je to u interesu stabilnosti u regionu”, rekao je Šalenberg.
On je ukazao na istoriju srednje Evrope i Austrije, i da bi postojalo “što šta” posle 1918. godine što bi moglo da se pogleda.
“Nije sve u potpunosti uspelo, ali govorimo o regionu punom krvavih sukoba, razočarenja, konflikata, a pogledajte gde smo sada… To treba da bude inspiracija zemljama poput Srbije, ali i u Prištini, Sarajevu, i to je pravi put. A, Evropa je pravi okvir za tako nešto”, rekao je Šalenberg.
On se nadovezao i na izlaganje ministra Selakovića zbog čega se Srbija ne pridružuje sankcijama Rusiji, navodeći da “zemljotres” koji doživljavamo neće proći tako brzo, za par nedelja ili meseci, jer su ovo tektonski potresi.
“Austrija ima veliki stepen zavisnosti što se tiče izvora energije, razvijali smo dobre odnose sa Moskvom. Ali, upravo zemlje, poput Austrije i Srbije, koje nisu deo vojnog saveza, moraju da znaju da je distanca vrlo komplikovana u trenutku kada je ugroženo međunarodno pravo i kada je potrebna sigurnost”, rekao je Šalenberg.
Dodao je da poštuje drugačije mišljenje, ali i napomenuo da razvoj srednje Evrope pokazuje put koji je pređen, da je moguće prevaziđi istorijske probleme, pa je uveren da se to može desiti i u ovom regionu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
