VOJVODINA – U prostorijama Ekološkog centra „Radulovački“ Pokreta gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima, pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević sastao se sa predsednikom Pokreta gorana Vojvodine Aleksom Jeftićem, s kojim je razgovarao o realizaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ i učešću Pokrajinskog sekretarijata u tom programu.
Akcenat je stavljen i na održivi eko-turizam, koji sada predstavlja važan aspekt rada Pokreta gorana, a koji, pored ekskurzija i izleta u prirodi, podrazumeva i vožnju katamaranom i kanuima na Dunavu i biciklima kroz Sremske Karlovce.
Pokret gorana Vojvodine je jedno od najstarijih ekoloških udruženja građana u Srbiji, neprofitnog je karaktera i osnovano je1960. godine, kada su članovi kao cilj imali društveno odgovorno učestvovanje u održivom razvoju i afirmaciju energetski efikasnog poslovanja. Pokret je zastupnik edukacija, saradnje, te volonterskog aktivizma u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine, ali i veoma atraktivnog i samoodrživog eko-turizma.
„Pokrajinski sekretarijat je podržao Pokret gorana Vojvodine kroz program zapošljavanja, odnosno sprovođenja javnih radova. Nama je osnovno da sačuvamo pre svega prirodu, da bi ona mogla da bude turistički proizvod, jer Vojvodina to i jeste u okviru Republike Srbije i važno nam je da se vodi računa o zaštiti životne sredine. Ideja je da nastavimo sa pružanjem podrške Pokretu gorana, jer nam nedostaje i šuma, ali i kultura očuvanja životne sredine, a zajedno treba da predamo bolju planetu našim potomcima“, rekao je sekretar Ivanišević.
On je dodao da je eko-turizam veoma važan u celokupnoj turističkoj ponudi Vojvodine.
„Da biste privukli turiste, morate da im ponudite više da bi oni odabrali mali segment onoga što ih interesuje. Pokazatelji u turizmu za ovu godinu govore da smo uspeli da privučemo velik broj turista. Ono što će svakako biti deo programa razvoja turizma AP Vojvodine u naredne četiri godine jeste eko i ciklo turizam, potom verski i kulturni turizam, a Sremski Karlovci upravo objedinjuju više vrsta turizma“, naveo je Ivanišević, naglasivši da bi o Sremskim Karlovcima prevashodno trebalo govoriti kao o posebnom polazištu zajedničke istorije ovog kraja.
Po obilasku prostorija i smeštajnih kapaciteta Ekološkog centra, razgovaralo se i o samoj implementaciji programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, u kom uz još pet pokrajinskih sekretarijata, Pokreta gorana Vojvodine, JP „Vojvodinašume“ i Gradske uprave za zaštitu životne sredine Novog Sada, aktivno učestvuje i Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam. Menadžer Ekološkog centra „Radulovački“ Nikola Blagojević govorio je o samom značaju programa, ističući da on postoji već 12 godina i da je u njemu do sada učestvovalo više od 70 odsto svih vaspitno-obrazovnih ustanova sa područja AP Vojvodine, sa ciljem razvijanja i unapređenja rada u oblasti zaštite životne sredine.
Od juna tekuće godine, Pokret gorana Vojvodine u Sremskim Karlovcima organizuje jednodnevne izlete u zaštićenim područjima prirode za nagrađene vaspitno-obrazovne ustanove u okviru ovog programa za školsku 2021/2022. godinu. Ove godine Pokret će dodeliti nagrade za 28 vaspitno-obrazovnih ustanova, sa ciljem upoznavanja prirodnih vrednosti Nacionalnog parka „Fruška gora“ i Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“, a predviđen je i obilazak gradskog jezgra Sremskih Karlovaca i vožnja turističkim katamaranom po Dunavu.
U protekloj, 2021. godini, nagrađeno je 49 vaspitno-obrazovnih ustanova koje su učestvovale u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“.
Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić istakao je da to udruženje nastoji da stvori ambijent za aktivno i odgovorno učešće zajednica u održivom razvoju, kroz obrazovanje, volonterski rad, promociju, javno zastupanje i saradnju na svim nivoima, te da je Ekološki centar sam po sebi velik iskorak u turističkom, rekreativnom i edukativnom smislu, te da je veoma važno da što više donosilaca odluka i šira javnost imaju uvid u njegov rad i kapacitete.
Vojvođanski gorani su posadili preko 10 miliona sadnica, na preko 340.000 hektara širom zemlje, dok je više od dva miliona ljudi učestvovalo u njihovim programima, od akcija pošumljavanja do obrazovnih i volonterskih akcija.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
