Čuvanje dragocenosti i važnih dokumenata u sefovima u bankama i dalje je veoma popularno, pa zato i ne čudi što je u Srbiji aktivno više od 40.000 njih.
Iako banke strogo čuvaju tajnu šta njihovi klijenti čuvaju u sigurnosnim fiokama, jasno je da prema slovu zakonu u njima ne smeju da se ostavljaju oružje, eksplozivna sredstva i zapaljivi predmeti, piše Kurir.rs.
U Erste Banci ističu da imaju oko 900 novih sefova koje iznajmljuju svojim i klijentima drugih banaka.
“Zahvaljujući ovom povećanju kapaciteta, nemamo listu čekanja, kao što je to često slučaj u drugim bankama. Prilikom uzimanja sefa u zakup, klijenti odgovaraju na pitanje šta čuvaju u sefu i tom prilikom većina njih izjavljuje da čuva dokumentaciju i dragocenosti”, kažu u toj banci.
Ističu i da se sef može zakupiti najduže na godinu dana, što i jeste najčešća situacija u praksi, iako može da se iznajmi i na tri i šest meseci.
“Cena zavisi od roka, veličine sefa i toga da je neko klijent banke ili ne. Primera radi, cena malog sefa na 12 meseci kreće se od 12.000 dinara (10.000 rsd + 20% pdv) za klijente banke”, objašnajvaju u toj banci.
Da je cena zakupa sefa pristupačna najbolje govori podatak koji je Kurir dobio od Narodne banke Srbije da je u Srbiji u registru ima 41.266 aktivnih sefova i 36.984 različitih aktivnih korisnika. Kod pojedinih banaka da bi se zakupio sef za čuvanje vrednosti uslov je da se ima račun u toj banci, dok je kod drugih dovoljno samo da se sklopi ugovor bez obaveze otvaranja računa.
“Ugovor o sefu, kojim se banka obavezuje da korisniku stavi na upotrebu sef, zaključuje se na određeni period vremena, pri čemu se pristup sefu može dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, korisnik ne sme staviti u sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova, na primer oružje, zapaljive predmete, predmete podložne eksploziji ili raspadanju i slično. Ugovorom o sefu korisnik se obavezuje da neće držati nedozvoljene predmete u sefu, a u slučaju da se korisnik ne pridržava ove obaveze, banka može raskinuti ugovor o sefu i tražiti sudsko otvaranje sefa”, kažu u NBS.
U slučaju da korisnik sefa prestane da ga plaća, banka može raskinuti ugovor po isteku mesec dana pošto korisnika preporučenim pismom opomene na naplatu.
“Pošto raskine ugovor, banka može pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, pa ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na čuvanje, pri čemu banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu”, objašnjavaju u NBS.
Šta građani čuvaju u sefovima:
- Porodični nakit
- Zlato
- Ugovore
- Testamente
- Vrednosne papire
- Umetnička dela
- Novac
Kada vlasnik sefa premine, a njegovi naslednici ne znaju da je svoje dragocenosti pohranio u ormariću u banci, banka postupa na sledeći način.
“U slučaju smrti korisnika sefa, ukazujemo na to da zaostavština po sili zakona prelazi na ostaviočeve naslednike u trenutku smrti ostavioca, te ukoliko je predmet zaostavštine sadržina sefa, na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju koje je dostavljeno banci od strane naslednika, banke vrše predaju sadržine sefa, u skladu sa postupkom koji banka uređuje svojim aktima, radi adekvatnog upravljanja rizicima kojim je banka izložena, odnosno može biti izložena u svom poslovanju”, kažu u NBS.
U Erste banci kažu da klijente obaveštavaju telefonom o isteku zakupa sefa.
“U slučajevima kada klijent premine, čekamo završetak ostavinskog postupka pa sadržaj sefa dajemo nasledniku i on u tom trenutku plaća zaostala potraživanja”, pojašnjavaju u toj banci.
