Iziritirane oči, curenje nosa, kijanje, osip na koži – mnogi ljudi su osetljivi na alergene poput polena, životinjske dlake ili kućne prašine. Poslednjih godina sve više ljudi oseća simptome alergije.
O alergijama se dosta zna, ali i dalje je mnogo zabluda, pa je jedan od načina da se upoznamo sa prolećnim alergijama upravo taj – da razbijemo najčešće zablude.
Alergija je veliki problem s kojim se suočavaju brojni ljudi, bez obzira na godine i pol.
Ipak, neke stvari vezane za alergije su tokom godina postale samo mitovi i u njih ne treba da verujete.
1. Sezona polena traje samo u proleće
Kad su još uvek postojala jasno odvojena godišnja doba, to je možda i bio slučaj. Zbog klimatskih promena i blagih temperatura polen je u sezoni gotovo tokom cele godine. Jesen daje kratak predah pre nego što ponovno počnu da se javljaju oko Božića.
2. “Mace” su glavni uzrok prolećnih alergija
“Mace” nisu uzrok polenske alergije. Ali kako onda veliki broj ljudi baš tada ima sve manifestacije polenske kijavice? To je čista koincidencija. U vreme kada mace lete svuda oko nas onda cveta i najveći broj trava. Polen je golim okom nevidljiv.
Nažalost, kod alergičnih njega jasno “vide” ćelije koje stvaraju posebnu vrstu antitela koja su odgovorna za alergijsku reakciju, pa se alergijska kijavica brzo razvija. “Mace” su prevelike da bi nesmetano stigle u nos i gornje disajne puteve, pa je zato lako razumeti zašto one nisu uzrok prolećnih alergija.
3. Alergija na kućnu prašinu povezana je sa nečistoćom
Nije tačno. Grinje, spore gljivice ili životinjska dlaka izazivaju alergiju na kućnu prašinu. Međutim, to se ne može izbeći čak ni uz najdetaljnije očišćenoj kući. Ipak, nešto se može učiniti u vezi s ozbiljnošću napada alergije. Oni koji dosledno uklanjaju kućnu prašinu i redovno je čiste, mogu smanjiti opseg napada i tako sebi malo olakšati život.
4. Alergije su nasledne
Geni igraju važnu ulogu u alergijama. Svako ko ima rođake s polenskom groznicom, neurodermatitisom ili alergijom na životinjsku perut, takođe je pod većim rizikom da se razboli. Međutim, mit je da deca automatski dobijaju iste alergije kao i njihovi roditelji.
5. Alergije su rezervisane za decu
Alergijske reakcije se najčešće javljaju u dečjem uzrastu, ali se alergija može ispoljiti prvi put i u odraslom dobu. Ponekad se ispoljavaju sa promenom uslova i mesta života, dolaskom u kontakt s novim alergenima, kao i što se neke alergijske reakcije, za koje smatrate da ste prerasli ponovo ispolje u zrelom dobu.
6. Lečenje treba prekinuti čim nestanu tegobe polenske kijavice
Nikako. Lečenje se nastavlja i posle eliminacije simptoma polenske kijavice.
To je zato što je alergijska reakcija prisutna sve dok je prisutno ono što alergiju izaziva. Možda vam je već posle nekoliko dana terapije mnogo bolje, ali je polen tu barem nekoliko nedelja. Zato se terapija nastavlja par nedelja posle smirivanja tegoba.
Naravno sve detalje oko vrste i trajanja terapije treba precizirati sa lekarom koji prati vaše stanje.
7. Nakon vakcinisanja, alergija u potpunosti nestaje
Sve zavisi od alergije. Takozvana hiposenzibilizacija može biti od pomoći protiv trave i polena, grinja kućne prašine ili otrova insekata. Cilj tretmana je navikavanje organizma na alergen kroz određeno vreme. Međutim, nema garancija za uspeh.
Ipak, vredi pokušati jer desenzibilizacija može sprečiti širenje izvorne alergije na nove alergije ili čak astmu.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
