BEOGRAD – U Aleji stradalih na Novom groblju u Beogradu danas je polaganjem venaca odata pošta stradalima u šestoaprilskom bombardovanju, a ceremoniju je predvodio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.
On je posle polaganja venca i tradicionalne simbolične šetnje tokom koje je položio i po jednu ružu na svaku ploču posvećenu žrtvama rekao da Drugi svetski rat nije ni mogao da počne drugačije za Srbiju nego mučkim bombardovanjem u rano jutro 6. aprila 1941. godine.
“Samo tako strašan početak mogao je Srbiji da donese slutnju da će je opet zadesiti katastrofalna stradanja, i to nešto više od dve godine nakon kraja užasa Velikog rata, od koga se srpsko stanovništvo nikada brojčano nije oporavio”, rekao je Selaković.
On je dodao da su sasuli kišu bombi po tadašnjim gradovima Kraljevine Jugoslavije, a da u oči upada činjenica da su bombardovani Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Leskovac, Sarajevo, Banjaluka, gradovi u kojima su, kako je rekao, pripadnici srpskog naroda činili većinu.
Selaković je rekao da je u Beogradu tog i narednih dana bombardovanja, bez objave rata iako je Beograd zvanično proglašen za slobodan i nebranjen grad, stradalo zvanično 2 274 ljudi, iako se procenjuje da je stvarna brojka oko 4000.
Prema njegovim rečima, gotovo 7000 zdanja i kuća je delimično oštećeno uključujući i zgradu Starog dvora i Kraljevskog dvora na Dedinju.
“U Vaznesenjskoj crkvi, koja je i sama oštećena, stradali su oni koji su došli na jutarnju liturgiju ili oni koji su pobegli u sklonište u porti. Nikada im nećemo zaboraviti ni potpuno uništenje Miloševog konaka u Kragujevcu, koji je proživeo sve užase Prvog svetskog rata, ali posebno jedan od naših najznačajnijih spomenika kulture Narodnu biblioteku, gde je tog dana bespovratno izgorelo preko 350 000 knjiga i spisa”, rekao je Selaković.
On je naveo da su izgoreli svi depoi tako da se ne može sa sigurnošću tvrditi koja su sva dela i rukopisi neprocenjive vrednosti i čijih kopija nije bilo, stradali.
Selaković je podsetio da je direktiva 25 nemačkog Vermahta kojom je rešeno bombardovanje Beograda bez najave doneta 27. marta uveče, nakon demonstracija na kojima je odlučeno da se Jugoslavija potpuno uništi kao država koja je odbijanjem trojnog pakta osujetila plan napada na Sovjetski Savez.
Kako je rekao Selaković, tadašnju Kraljevinu Jugoslaviju je od njenih sedam suseda faktički napalo njih pet, a svega dve države, Rumunija i Grčka nisu dozvolile borbeno dejstvo sa svoje teritorije.
Selaković je istakao da je pravo Srbije i snaga da vode kao narod suverenu, samostalnu i nezavisnu politiku, ne odričući se ni tradicionalnih prijatelja, niti želje ni rešenosti da se grade nova prijateljstva i partnerstva.
“Ali da dobro znamo da o našim nacionalnim interesima i sudbini brigu i računa neće voditi niko drugi ako to ne činimo mi”, rekao je ministar i dodao da srpski narod ima obavezu prema precima da se više nikada ne deli, da se čuva, pazi, brine jedan o drugom, da nađe snagu da pred savremenim izazovima bude ujedinjen u pitanju svog opstanka i budućnosti.
“Ostalo nam je da znamo da nas je malo da bismo vodili tuđe ratove, da znamo koliko nas ima i da to čuvamo i ako možemo umnožavamo, a ne smanjujemo. To možemo jedino postići ako se okupimo oko ideje i napravimo konsenzus o najvažnijim političkim pitanjima, pitanjima vitalnog opstanka Srbije, srpskog društva, našeg naroda i svih naroda koji zajedno sa nama žive”, rekao je Selaković.
Naglasio je da je to politika koja kao najveću svetinju gleda očuvanje slobode i nezavisnosti Srbije, očuvanje mira za sve koji u Srbiji žive i oko Srbije žive.
“To je upravo ona politika koju promoviše i koja je oličena u delovanju našeg predsednika Vučića i naše Vlade. Ostalo je da se ujedinimo oko toga šta su principi na kojima počiva savremena srpska politika. Prvo da je to princip očuvanja celovistosti naše države, interesa na KiM u kojima želimo da sačuvamo i mir i naše svako dete, staricu, starca, čoveka i ženu”, rekao je on.
Ističe da smo kao država i društvo na evropskom putu, koji nije geografski put, već put vrednosti.
“Naši preci su se borili za taj put, Beograd koji je stradao na današnji dan, bio je kapija Srbija i Srpstva na tome putu. Zato ne želim da kažem da želimo da budemo deo te porodice, mi deo te porodice jesmo i oduvek smo bili, samo želimo da kao takvi u toj porodici budemo prepoznati, jer naše prepoznavanje u toj porodici nije ništa drugo do viševekovni san”, rekao je Selaković.
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici Grada Beograd, diplomatskog kora, vojske, policije, udruženja građana, strani vojni predstavnici…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
