PANČEVO – Na današnji dan 1935. godine umro je srpski fizičar, elektroinženjer i pronalazač Mihajlo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao je 1874. u SAD gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku na kojem je potom bio profesor teorijske fizike.
Svetski poznati naučnik Mihajlo Pupin pre tačno 155 godina krenuo je u školu u Pančevu, u Gimnaziju.
Svi podaci i svi detalji o našem naučniku mogu da se pronađu na jednom mestu, u monografiji „Naučnik i patriota Mihajlo Idvorski Pupin”, koja je objavljena 2017. godine. Dva naučnika dr Dragoljub Martinović i dr Dragoljub Cucić napravili su ilustrovanu monografiju u kojoj se, pored poznatih činjenica, nalaze i ekskluzivni detalji, koji do tada nigde nisu objavljeni.
Dr Dragoljub Martinović kaže da je monografija „Naučnik i patriota Mihajlo Pupin Idvorski“ knjiga o svim doprinosima Mihajla Pupina, naučnim, izumiteljskim, dobrotvornim i nacionalno-političkim, specifična po tome što je u njoj sažeto šest knjiga Zavoda za udžbenike o našem velikom naučniku.
Ogroman doprinos nauci potvrđuju 34 verifikovana patenta. Dr Martinović kaže da je Pupin dao ogroman doprinos razvoju telekomunikacija, jer je on prvi patentirao višekanalni prenos, da se kroz jednu žicu i kroz jedan prostor može prenositi ne samo jedan signal, jedan kanal, jedan govornik nego desetine hiljada što je dalo veliku mogućnost za ekspanziju telekomunikacija. U oblasti elektronike postoje tri osnovne komponente. To su ispravljač za napajanje, generator signala i oscilator i pojačavač.
„Pupin je prvi patentirao elektronski ispravljač i elektronski oscilator, ali tome se u školama ne pridaje velika pažnja. Taj patent za elektronski oscilator je od izuzetnog značaja, jer je to u elektronici isto što i točak u mehanici. Ogroman doprinos koji je takođe bio osnova za dalji razvoj elektronike i telekomunikacija. To je fantastično otkriće i vredi 10 nobelovih nagrada. To se nije ranije naglašavalo i u naučnom svetu je to takođe malo poznato jer se u školama ne naglašava autor nego se naglašavaju samo doprinosi“, kaže dr Martinović.
Pupin je uradio dosta i u oblasti medicine, za rendgensko zračenje. Tokom eksperimentisanja Pupin je vršio snimanje pacijenata koje su mu lekari saradnici dovodili. Koristeći fluorescentne ekrane koje je dobio od prijatelja Tomasa Edisona uspeo je da smanji vreme rendgenskog zračenja.
„On je poboljšao kvalitet slike tako što je prepoznao i otkrio sekundarno zračenje. To je takođe veliki naučni doprinos jer se smanjila ekspozicija odnosno izlaganje pacijenta od nekoliko časova do nekoliko sekundi. Pupin je prvi patentirao i elektronski ispravljač i još mnogo toga što je u monografiji na jedan razumljiv način i objašnjeno“, saznajemo od prof. dr Dragoljuba Martinovića, autora monografije.
U monografiji je predstavljeno i Pupinovo angažovanje za Srbiju tokom Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata, a objašnjen je i njegov odnos sa Nikolom Teslom. Njih dvojica su bili najpoznatiji Srbi na Menhetnu, ali nisu se mnogo družili, jer dok je jedan uživao u svojoj samoći, drugi je voleo društvo i timski rad.
„U monografiji je ispričan i život Pupina, istaknuti su doprinosi i njegove knjige. Ukratko je izloženo i da su njegove knjige značajne. Pogotovo su lepe knjige “Romansa mašina” i “Nova reformacija” gde je izložen Pupinov naučno-filozofski pristup tako da je ova monografija u papirnom formatu skromno izdanje, crno belo, sitan je font, međutim po sadržaju mislim da su do sad najsveobuhvatnije obrađeni Pupinov život i delo“, zaključio je dr Martinović.
Dr Dragoljub Cucić, rukovodilac Regionalnog centra za talente “Mihajlo Pupin” u Pančevu kaže da se u ovaj projekat uključio na poziv dr Martinovića i sa zadovoljstvom pristao da bude koautor monografije.
„Sad imamo sve o Mihajlu Pupinu sažeto na jednom mestu. To će koristiti istraživačima i svima koji žele da saznaju nešto novo o našem naučniku, a koristiće i našem Regionalnom centru za talente. Dobar je kolaž nečeg što je popularno, što mogu da čitaju deca ali i naozbiljniji istraživači zato što je protkana sa niz referenci uzetih iz istraživačkih radova, života i rada Mihajla Pupina“, kaže Dr Dragoljub Cucić.
Ova monografija javnosti je prvi put predstavljena u Idvoru, 12. marta 2017. godine, kada je obeleženo 82. godine od smrti Mihajla Pupina.
Objavljivanje monografije finansirano je sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
