VAŠINGTON – Svetska banka je u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju za region Evrope i centralne Azije (ECA) zadržala istu projekciju rasta BDP-a Srbije u 2022. godini, kao iz juna ove godine, od 3,2 odsto.
Takođe, nije izmenjena ni junska projekcija rasta BDP-a u 2023. od 2,7 odsto. Svetska banka predviđa da će privredni rast Srbije u 2024. godini iznositi 2,8 odsto.
U ažuriranim ekonomski podacima za Evropu i centralnu Aziju, Svetska banka na ZB predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini, što je najsporiji tempo među podregionima ECA van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu.
Kako je navedeno, u 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, BiH od dva odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto, kao i na teritoriji Kosova i Metohije od 3,1 odsto.
Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone.
Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija..).
Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, BiH 2,8 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, kao i na teritoriji KiM 3,7 odsto.
Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu, navodi Svetska banka.
Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (BiH i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine, navodi se u saopštenju Svetske banke.
Globalna ekonomija bi mogla da sklizne u recesiju 2023.
Svetska banka upozorava da bi zbog rata u Ukrajini globalna ekonomija mogla da sklizne u recesiju 2023. godine.
“Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je najveću krizu raseljavanja ljudi u svetu od Drugog svetskog rata – dodatno povećavajući ionako istorijski globalno veliki broj izbeglica. Invazija je, takođe, naglo ubrzala usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, sa rizikom da globalna ekonomija sklizne u recesiju 2023. godine, jer velike ekonomije nastavljaju naglo usporavanje”, navela je Svetska banka u danas objavljenom Ažuriranom ekonomskom izveštaju za region Evrope i centralne Azije (ECA).
Predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom.
Takođe, da će se rast jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.
Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom.
Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama robe (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje “uskih grla” u lancu snabdevanja.
Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija, upozorava Svetska banka.
Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinskuu i investicionu integraciju regiona.
Procenjuje se da je jedna trećina ukrajinske populacije od 44 miliona ljudi raseljena zbog ruske invazije u zemlji, navodi SB.
Predviđeno je da će se BDP smanjiti za oko 35 odsto 2022. godine, a prema nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je više od 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne ekonomije 2021. godine.
SB navodi da je ruska ekonomija prebrodila početnu oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo, zbog kombinacije brzo donetih i opsežnih kontrola kapitala i operacija likvidnosti, i fiskalne podrške domaćinstvima, preduzećima i vladama nad podnacionalnom nivou.
Ali i pored toga se očekuje pad ruske ekonomije od 4,5 odsto u 2022. godini, pošto pad realnih zarada nagriza potrošnju, dok sankcije i dobrovoljno povlačenje stranih preduzeća i intenzivna neizvesnost utiču na investicije.
U 2023. godini, s obzirom na nastavak rata i proširivanje sankcija, očekuje se da će ruska privreda ponovo zabeležiti pad, za 3,6 odsto, sa punom primenom ranije odlaganih embarga EU na naftu i slabljenjem svih pokretača rasta.
Projektovani rast za Centralnu Evropu u 2022. godini iznosi 4,3 odsto, što je više od ranije projektovanog zbog pozitivnih iznenađenja u prvoj polovini 2022. godine, odražavajući relativno snažnu spoljnu potražnju iz evrozone i oslobađanje potisnute tražnje nakon što su ograničenja uvedena zbog pandemije ukinuta početkom 2022. godine.
Uprkos ubrzavanju inflacije, privatna potrošnja je imala koristi od niže nezaposlenosti i povećanja plata izazvanih nedostatkom radne snage.
U 2022. godini očekuje se rast u Bugarskoj od 2,9 odsto, u Hrvatskoj 6,4 odsto, u Mađarskoj 4,7 odsto, dok se u Poljskoj i Rumuniji očekuje rast od četiri, odnosno 4,6 odsto.
Međutim, industrijska aktivnost i potrošnja će verovatno oslabiti u četvrtom kvartalu 2022. godine, sa nastavkom rasta cena energenata zbog odluke Rusije da zaustavi protok gasa kroz Severni tok 1.
Subvencije za gas i struju pomogle su da se zaštite domaćinstva, ali se očekuje jačanje fiskalnih pritisaka i povećanje deficita (Bugarska, Hrvatska, Rumunija).
Ukupna inflacija, koja je već bila na višegodišnjem maksimumu i premašivala ciljeve pre invazije na Ukrajinu, verovatno će ostati povišena zbog visokih troškova energije kao posledice rata, dok bazna inflacija ostaje konstantno visoka kao posledica ranijih povećanja plata.
Kao odgovor na to, centralne banke mogu biti prinuđene da dodatno pooštre monetarnu politiku uprkos negativnim efektima na rast.
Očekuje se naglo usporavanje rasta u 2023. godini na 1,9 odsto, pošto visoka inflacija i cene energije umanjuju aktivnost domaćinstava i preduzeća i podstiču strožiju monetarnu politiku.
Takođe se očekuje da će usporavanje aktivnosti u Centralnoj Evropi biti pojačano slabljenjem spoljne tražnje, posebno iz evrozone.
Prognoze za 2023. godinu ukazuju da se očekuje rast u Bugarskoj od 1,7 odsto, u Hrvatskoj od 1,8 odsto, u Mađarskoj od 1,7 odsto, u Poljskoj 1,6 odsto i u Rumuniji 3,2 odsto.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
