Dva nova, velika, trgovinska lanca iz regiona trebalo bi uskoro da se pojave u Srbiji. Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Tropic maloprodaja iz Banjaluke otvoriće nekoliko objekata u Beogradu i Novom Sadu. Sličan plan ima i jedan od vodećih maloprodajnih lanaca u Severnoj Makedoniji, Stokomak. Od novih igrača očekuje se da barem malo “promešaju karte” i ojačaju očigledno slabu konkurenciju na srpskom tržištu prema pisanju Bloomberg Adria.
- Trgovinski lanac iz BiH stiže na tržište Srbije, a dolazak najavljuje i Stokomak iz S. Makedonije
- Jedino će dolazak novih kompanija onemogućiti dogovaranje trgovaca, kažu analitičari
- Oštre kazne za postojanje kartela u maloprodaji mogu da uvedu red, saglasni su sagovornici BBA
O lošem stanju u maloprodaji svedoči postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji koji je u petak pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije. Kako su naveli, postoji osnovana pretpostavka da su četiri lanca narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma.
Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.
Komisija je u obrazloženju odluke o pokretanju postupka navela da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast od 7,2 odsto od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od 1,9 odsto.
U istom periodu godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa, navedeno je u analizi Komisije za zaštitu konkurencije objavljene na sajtu te institucije.
Mesečna inflacija u Srbiji od početka 2022.
Da bi dolazak novih trgovinskih lanaca onemogućio ovakve scenarije, smatra i ekonomista Aleksandar Stevanović. On kaže za Bloomberg Adriju da će jedino novi igrači “protresti “srpsko tržište.
“Ovakva reakcija Komisije za zaštitu konkurencije nastala je zbog pritiska javnosti. Vlast je morala da prodrma nadležne institucije. U drugim zemljama institucije bi radile posao bez te dve karike. Jedini način na koji država može da se bori protiv ovakvih dešavanja jeste da stvori uslove na tržištu za dolazak novih igrača.”
On kaže da se već dugo najavljuje dolazak više trgovinskih lanaca u Srbiju, među kojima su francuski Carrefour, italijanski lanac Eurospin, kao i Zabka iz Poljske…
Ozbiljni planovi Tropic maloprodaje
Među njima je i Tropic maloprodaja. Oni su, uz Bingo i Konzum, jedan od tri najveća trgovinska lanca u Bosni i Hercegovini. Njihov koncept je sličan Lidlu kada je dolazio u Srbiju, jer planiraju da u isto vreme otvore više maloprodajnih objekata.
“Tropic već neko vreme traži adekvatan prostor. Zasada su pronašli četiri lokacije, i to u Beogradu i Novom Sadu, a njihov zahtev je da svaki prostor ima više od 1.000 kvadratnih metara. Ovaj trgovinski lanac kupcima nudi i prehrambene proizvode, ali i drugu robu, pa tako u prodavnicama imaju hleb i kafu, ali i kosilicu za travu”, kaže sagovornik Bloomberg Adrije upoznat sa planovima Tropica.
Ovaj trgovinski lanac početak poslovanja u Srbiji planira za 2026, a najkasnije 2027. godinu. Tropic je u vlasništvu Mirka Risovića i njegove porodice, koji je prema pisanju lokalnih medija, jedan od najbogatijih ljudi u Republici Srpskoj.
Zanimljivo je da je porodica Risović biznis započela još osamdesetih godina 20. veka i da je Tropic 2006. postao najveći maloprodajni lanac u Republici Srpskoj, navodi se na sajtu ove kompanije. Sledeće godine Tropic prelazi u vlasništvo Delta Holdinga, a kasnije Delhaizea. Ipak, prvobitni vlasnici Tropic kompanije preuzimaju 2014. godine 100 odsto vlasništva nad 39 prodajnih objekata Delhaizea u BiH.
Dobre vesti za potrošače
Još jedan novi igrač iz regiona, ali iz Severne Makedonije, Stokomak, takođe stiže u Srbiju, prema saznanjima portala Retail Serbia. Stokomak je osnovan 1997. godine, a sa mrežom od 73 prodavnice postao je jedan od najvećih maloprodajnih grupa u Severnoj Makedoniji.
“Stokomak je uspostavio svoje sedište u južnom gradu Nišu u Srbiji i nedavno je registrovao internet domen za srpsko tržište, postavljajući temelje za svoje buduće operacije. Međutim, još uvek nije bilo zvanične objave o datumima otvaranja ili lokacijama prvih prodavnica u Srbiji”, navodi se na portalu Retail Serbia.
Stevanović ističe da su to sve dobre vesti za Srbiju, a pre svega za potrošače. “Tako ćemo na tržištu imati devet ili deset trgovinskih lanaca, a to je mnogo više od sadašnjih četiri ili pet velikih igrača koji se lako dogovore. Onda će biti mnogo manja šansa da se to desi. Jedini lek je da se na tržište uvedu novi maloprodajni lanci koji nisu skloni dogovoru.”
S tim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković. “Novi konkurenti su dobra stvar, jer će pojačati tržišnu utakmicu. Oni koji najviše nude potrošačima opstaju. To jeste dobro, jer ako nema konkurencije ili ako je ona slaba, to jeste problem”, kaže Stojković za Bloomberg Adriju.
On naglašava da se reakcija Komisije za zaštitu konkurencije očekivala, ali i da se nada da će ova institucija prikupiti adekvatne dokaze.
“Kako sam video navedeno je da su pratili cene preko sajta Cenoteka i da su onda utvrdili šta se desilo. To mi deluje neozbiljno. Nadam da su izašli na teren i proverili. Komisija mora da sakupi direktne dokaze da je bilo dogovora o usaglašavanju cena. Sve treba da se metodološki isprati kako treba. Da ne bude da su na sva zvona optužili trgovce, pa da na kraju ne bude ništa.”
Zanimljiv tajming za reakciju
Stojković kaže i da je zanimljiv tajming u kom je Komisija odlučila da reaguje jer je bio veliki pritisak javnosti zbog cena i inflacije. “Takođe, prodavci su učestvovali u akciji države ‘Najbolja cena‘, pa odmah nakon toga dolazi ovo.”
Prema njegovim rečima, nisu samo trgovci odgovorni za visoke cene. “Ne treba zaboraviti da imamo i kod prerađivača hrane prilične distorzije na tržištu. Imate oligopolsku konkurenciju u nekim granama i tu samo nekoliko igrača koji mogu lako da se dogovaraju.”
Stevanović smatra da bi Komisija za zaštitu konkurencije morala da ceo postupak provere rada trgovinskih lanaca dovede do kraja i oštro kazni aktere koji su dogovarali cene.
“Ako se ta procedura i ispitivanje ne izvedu do kraja i ako kazne nisu drastične, onda neće imati nekog smisla. Kazne od nekoliko miliona dinara ništa ne znače. Potrebno je da neko bude dovoljno stručan da utvrdi šta su uradili i kako su formiranjem cena oteli novac od potrošača. Dakle, treba dobro istražiti šta su tim dogovorom postigli, pa ako su napumpali dobit 20 odsto, treba ih adekvatno kazniti.”
Kontinuiran rast stopa bruto marži
U kompaniji Delhaize potvrdili su za Bloomberg Adriju da je Komisija za zaštitu konkurencije 10. oktobra 2024. u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja, sprovela nenajavljeni uviđaj u sedištu ove firme.
“U skladu sa politikom otvorenosti i odgovornosti u poslovanju, Delhaize Srbija je i pre pokretanja ovog postupka aktivno sarađivala sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Delhaize je opredeljena da kao stranka u ovom postupku da svoj doprinos utvrđivanju činjenica i pravom sagledavanju okolnosti u kojima funkcioniše trgovina na malo u Srbiji i u tom smislu pružiće svu potrebnu podršku i informacije”, istakli su u saopštenju iz kompanije.
Kako dodaju, Delhaize u celosti posluje u skladu sa propisima Republike Srbije, redovno podnosi izveštaje nadležnim institucijama, te ostaje dosledna profesionalnim standardima i transparentnosti u poslovanju.
Inače, Komisija se bavila tržišnim udelom četiri trgovinska lanca, pa je zaključila da Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, pa je dalja analiza uslova konkurencije na posmatranom tržištu obuhvatila samo stranke u postupku.
“Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine, kada je iznosila 35 milijardi dinara, do 2023. godine, kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto”, ukazala je Komisija za zaštitu konkurencije.
