BEOGRAD – Zadovoljni smo nivoom pripremljenosti za sprovođenje zakona o e-fakturama, svi tehnički aspekta su pripremljeni, rekla je danas za Tanjug državni sekretar Ministarstva finansija Slavica Savičić.
Sa efakturama od 1. maja startuje javni sektor a rok za ukupnu obaveznu primenu je 1. januar 2023. godine.
Obuke za primenu NALED i Ministarstvo finansija sprovode od septembra prošle godine a danas je završna održana u Beogradu.
Savičić kaže da je to prilika da kolege iz javnog sektora dobiju dodatne informacije u pokušaju da im se približi novi sistem koji za njih svakako startuje 1. maja.
Ona ističe da će zakoni o elektronskom fakturisanju i efiskalizaciji stubovi daljih reformi.
“Kroz zakon o e fakturama uspeli smo da zadovoljimo dugogodišnji zahtev privrede, da poslovanje bude transparentno, bolje brže i efikasnije. Uključili smo i javni sektor što će doprineti transparentnosti njihovog rada, i efikasnosti. To je bitna stvar kako za privredu tako i za državu”, rekla je ona.
Savičić je podsetila da je 11. aprila krenula produkciona verzija sistema elektronskog fakturisanja, kada je prva faktura uspešno prošla kroz novi sitem.
“Suštinski što se sistema tiče – spremni smo. Demo verzija je takođe unapređena i dostupna je svima. Verujemo da što se tiče sistema efaktura tehnički ne bi trebalo da bude nikakvih problema. Kako vidimo ide jako dobro, veliki broj ljudi je već na produkcionoj verziji sistema”, objasnila je ona.
Ističe da je značajno da je i privredi i javnom sektoru omogućeno da dve nedelje pre roka imaju pristup sistemu.
“Osnovni cilj uz transparentnost i efikasnost, je suzbijanje sive ekonomije, to su naši strateški ciljevi kojima težimo. Sisteme efiskalizacije i efaktura idu ka tome da imamo kontrolu nad sistemom, svih transakcija u Republici Srbiji, što će doprineti i budžetu ali bitno je da će i privredi olakšati poslovanje, što sa državom, što međusobno”, poručila je Savičić. .
Marko Danon iz NALED-a u izjavi za Tanjug istakao je da se ova organizacija dugo vremena zalaže za uvođenje ovog sistema koji uvodi više reda, i digitalizaciju u oblast elektronskog fakturisanja.
“Veliki je potencijalni značaj za privredu. Sa jedne strane digitalizuje se proces nadzora nad fakturisanjem u celoj privredi, a sa druge strane za državu je značajno jer ima unapređenu kontrolu – nadzor nad tim procesima”, rekao je on.
Danon navodi da je novi sistem bitan i za sama preduzeće zato što se obaraju operativni troškovi, odnosno jedinični troškovi obrade samih faktura, samim tim može doći do značajnih ušteda u privredi.
“Na primer, u zemljama u kojima se koriste slični sistemi došlo je do skraćivanja vremena obrade faktura za više 90 procenata, a za toliko su manji i troškovi. Zaista postoji potencijalno velike koristi”, rekao je on.
Kaže da je do sada kroz obuke u organizaciji NALED-a prošlo više od 1000 osoba odnosno institucija, iz privatnog i javnog sektora.
“Čini nam se da su privreda i javni sektor spremni za početak obavezne primene zakona”, smatra on.
Na interesovanje o stavu NALED-a povodom pobune pijačnih prodavaca zbog procesa efiskalizacije Danon kaže da se nada da će doći do nekog rešenja zadovoljavajućeg za obe strane.
“Ono što je važno istaknuti da su efakturisanje i efiskalizacija sistem dva zakona, jedan reguliše procese veleprodaje, a drugi maloprodaje, i u smislu suzbijanja sive ekonomije prave veliki iskorak”, rekao je on.
Danon dodaje da se NALED za te zakone zalaže iz razloga suzbijanja sive ekonomije.
“Mi se u načelu zalažemo i za jedan i drugi sistem, oni postoje u većini evropskih zemalja i razvijenom svetu. Tu hvatamo korak. Apsolutno smo za primenu, nadamo se da će biti optimalna, i u skladu sa planovima”, rekao je on.
Dodao je da NALED ne očekuje probleme u primeni efaktura, ali takođe ni masovne ili neke ozbiljnije probleme u primeni oba zakona.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
