U dve ćelije ne može se “robijati” više od dva dana
Ostrvo Sark smešteno u jugozapadnom delu Lamanša blizu francuske obale dugo je oko pet kilometara i široko oko 2,5 kilometra, ali uprkos svojoj veličini ima dugu i živopisnu istoriju i mnoge posebnosti. Prvi put se pominje 1040. godine kada ga je Vilijam od Normandije poklonio opatiji Mont-Sen-Mišel.
Na Sarku nema automobila i ulične rasvete. To znači da su jedini načini za kretanje ostrvom noge, konj ili bicikl. Sark je jedino mesto na svetu gde čak i vatrogasna vozila i kola hitne pomoći vuku traktori ili konji. Starijim i bolesnim osobama dozvoljeno je da koriste prilagođena vozila na baterije, a od motornih može se videti tek po koji traktor.
Ipak najveća posebnost ostrva je zatvor. Nadaleko poznat kao najmanja kazneno popravna ustanova na svetu.
ProfimediaMali zatvor sa bačvastim krovom sastoji se samo od dve ćelije bez prozora, dimenzija dva sa dva, i hodnika užeg od jednog metra koji prolazi ispred njih. „Udobnost“ ćelija uključuje krevete sa drvenim letvicama i tanke dušeke.
Prema sudskim ovlašćenjima datim ostrvu u 16. veku, zatvor može da drži zatvorenike iza rešetaka najviše dva dana. Ako je zločin teži ili kazna treba da traje duže, počinilac se otprema na susedno ostrvo Kanal Guernsei.
ProfimediaJedan od prvih stanara zatvora bila je mlada žena koja je optužena da je ukrala maramicu svoje gospodarice. Kako priča kaže, devojka se toliko uplašila mračne ćelije da su dve lokalne dame odlučile da sede uz nju i da dok pletu pričaju dok ona ne odsluži kaznu. Takođe joj je bilo dozvoljeno da drži otvorena vrata svoje ćelije zbog straha od mraka.
Koliko god izgledalo neverovatno, najmanji zatvor na svetu se i danas koristi, ali sadašnji tipični „stanari“ su pijani sezonski radnici i turisti, koji provode noć u jednoj od dve ćelije dok se ne otrezne.
