BEOGRAD – Nisam kriv i ni na koji način nisam učestvovao u ubistvu tog čoveka. Moj automobil je zloupotrebljen, a ja sam prevaren, nasamaren i namagarčen od strane Aleksandra Šarca. Ja sam žrtveno jagnje, koje su poslužili na tanjiru. U pritvoru sam i odvojen od porodice zbog nečega što nisam uradio.
Ovo je juče u Višem sudu iznoseći odbranu rekao Vuk Ursulov, optužen za teško ubistvo Dragana Ristića Čađe 10. septembra ujutru prošle godine u Kaluđerici. Kad je Ristić izašao svojim vozilom iz dvorišta, otpozadi ga je udario automobil. On je stao i izašao napolje, a vozač iza je otvorio vrata i u Ristića ispalio nekoliko metaka. Odatle je pobegao do Mirijeva.
On je ispričao da je nekoliko dana pre tog ubistva kod stadiona Čukaričkog sreo Šarca, kojeg je poznavao iz detinjstva, i kojeg nije video više od deset godina. Šarac ga je pitao da li koristi „Skaj“, a kako je dobio negativan odgovor i da Ursulov koristi aplikaciju „biter mi“ i nalog „bratina 2020“, dodao ga je sa svog naloga „zip zak 08“. Posle nekoliko dana su se dopisivali i ponovo sreli na Vidikovcu gde Ursulov živi.
– Pričali smo šta radimo, da imamo žene i decu. Šarac mi je rekao da se bavi preprodajom automobila, da daje pare na kamatu i prodaje narkotike. Pitao sam ga šta će mu to, jer su imali novca, otac i stric su imali autobuse „Braća Šarac“, kafić, diskoteku i jednini porok mu je bio što ide na utakmice Partizana i tuče se. Tad mi je pokazao snimak pljačke zlatare u Italiji, snimak iz Španije na kojem su mu lisicama vezane ruke, a na stolu ispred pare. Kazao mi je da je upala poplicija, a da je kod sebe imao lažna dokumenta i da su ga pustili i dali mu tih 10.000 evra u kešu što su našli. Nudio mi je pomoć, ali sam mu rekao da me ništa nelegalno ne zanima.
Ursulov tvrdi da je Šarcu rekao da ima krš „mazdu“, koju hoće da proda i kupi bolji auto, a ovaj mu je ponudio da mu nađe kupca.
Ursulov kaže da mu je 9. septembra uveče Šarac poslao poruku da je Bobi zakazao sutra ujutru kod majstora i da pita može li da dođe kasnije po auto.
– Rekao sam da u to vreme spavam i da ću ostaviti otključan auto, a ključ u pregradi, pa neka dođe kad hoće. Ujutru mi je stigla poruka od Šarca da su Bobana ispalili majstori i da je auto parkirao u Mirijevu u Ulici Rudog Čajevca kod broja 35, da ne može da upali auto i da je ključ ostavio u pregradi. Rekao sam da uzme ključ za točkove ispod sedišta i udari po alnaseru i da će upaliti, ali mi je odgovorio da je on kreten, da ne zna šta je alnaser i da je već otišao. Iznervirao sam se što moram da idem na drugi kraj grada i poručio da kaže drugaru da neću da mu prodam auto.
Ursulov kaže da je do Mirijeva došao gradskim autobusima.
– Automobil nisam uspeo da upalim, pa sam lupio alnaser i onda upalio. Pljunuo sam na pločnik i zapalio cigaretu, a šibicu bacio kroz prozor. To se sve vidi na snimku kamere. Otišao sam u Blok 45 da od tašte pokupim neke pite, ošišao se kod frizera i otišao kući. Šarac mi je pisao da mu je krivo i da će on da kupi auto, koji sam prodavao za 2.500 evra, što sam prihvatio. Pomenuo mi je da se posvađao sa ženom, jer ga je „provalila“ da se dopisuje sa nekom devojkom i da mora da isključi telefon. Pitao sam ga kako ćemo onda biti u kontaktu, pa mi je rekao da će mi pozajmiti ajfon na kojem ima „Skaj“ aplikacija, da je šifra „1234567890“ i da je on u kontaktima upisan kao DŽon Dilindžer, a da ću mu telefon vratiti za nekoliko dana kad budemo kod notara zbog prodaje auta. Pošto sam sa ženom i decom išao na Savski kej kazao je da će telefon poslati po drugu. Ja sam dao adresu gde sam parkirao auto, ostavio sam ga otključanog i kad sam se posle vratio u pregradi je bio telefon.
– Sutradan 11. septembra dopisivao sam se sa Šarcem gde da se nađem sa tim malim. On mi je objasnio i dovezao sam auto u Blok 62 kod garaža. Momak koji me čekao je bio plav, duže kose, nizak, mršav i mnogo mlađi od mene. Na rukama je imao rukavice. I njega bih mogao prepoznati na slici. Odvezao je auto, ne znam gde. Ja sam Šarcu porukom javio da sam dao auto, koji se inače vodio na mog šuraka. Inače, sve poruke koje smo slali nalaze su u telefonima i mogu se proveriti. Kad sam se vratio kući gledao sam oglase polovnih automobila i zvao sa ženinog broja. Video sam jedan „reno megan“ i pozvao prodavca da se vidimo da ga kupim ako je dobar kao što kaže. Dogovrili smo se da se nađemo kod „Imo centra“. Poneo sam 2.600 evra koliko je cenio auto i još 200 evra u dinarima. Zvao sam ga kad sam došao, ali mi je on rekao da ne može da dođe, da je zaboravio da seli druga i da možemo da se vidimo sutra. Iznervirao sam se i kad sam izašao iz „Imo centra“ uhapsili su me.
ZAŠTO JE ĆUTAO DO SADA
Vuk Ursulov kaže da su mu u policijskoj stanici kazali zašto su ga uhapsili i da je on negirao da ima išta sa tim ubistvom i tražio da zovu njegovu advokaticu:
