BEOGRAD – Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je danas da je u toku veliko čišćenje obale Save i da će priobalje reka biti prava zelena oaza za sve građane, kao i da će novi most preko Save biti gotov početkom 2027. godine.
Šapić je u intervjuu za Tanjug podsetio da je bio kritikovan pre dve i po godine zbog uklanjanja splavova sa Save, a da sada svi žele da se uključe u uređenje. Rekao je da će do Ušća postojati šetalište i zelena oaza, ali i prostor za sport, kao i da će biti moguće biciklom proći čitavu obalu Save sve do novobeogradskih blokova. „Postoji ideja i da se spoji Kalemegdanski park sa Knez Mihajlovom i da do Terazijske česme imate šetačku zonu, da možete doći do naše najvažnije kulturno-istorijske baštine, a to je Kalemegdanska tvrđava“, rekao je on.
Naglasio je da se Beograd spušta na reke i da se pored Save uređuje i obala Dunava i da se radi na izgradnji linijskog parka. Šapić je podsetio i da se prvi put sređuje i Kula Nebojša i dodao da su poslovi koji su bili vezani za arheologiju završeni. Govoreći o izgradnji mostova, Šapić je rekao da će novi most preko Save biti gotov u 2027. godini, da će imati po dve trake sa svake strane, sa tramvajem u sredini, biciklističkom i pešačkom stazom. Istakao je da se radi i stari Železnički most koji će biti samo pešački i biciklistički.
„Mislim da se to radi u okviru Ekspa i da bi to trebalo da bude u sledećih godinu i po dana urađeno“, rekao je on. Naglasio je da Pančevački most iziskuje rekonstrukciju i sređivanje i da će se i to u jednom momentu desiti, ali da ne može sve odjednom da se radi u gradu. Za druge mostove, kako kaže, postoje projekti, kao što je most kod Ada Huje, ali da za sada ne može da kaže dokle se stiglo sa tim projektima i da ne veruje da će biti realizovani u njegovom mandatu
. Kada je u pitanju projekat „Mali metro“ Šapić je rekao da je on deo projekta izgradnje novog mosta preko Save i da treba da spaja levu obalu Dunava sa Novim Beogradom. „Početna tačka biće kod Policijske uprave u Bulevaru despota Stefana i izaći će kod Ekonomskog fakulteta, a onda će posle toga građani, koji žele da pređu na Novi Beograd, moći da koriste novi most koji će biti u blizini“, rekao je on. Šapić je rekao da očekuje da uskoro počnu pripremni radovi i pomeranje instalacija. „Očekujem da radovi i kopanje krene prvo iz pravca Bulevara despota Stefana, jer kako su mi objasnili, krtica kad uđe u zemlju, ne sme da stane praktično godinu i po dana, mora 24 časa da radi.
Kad iskopa jednu stranu, odmah prelazi na drugu i kopa nazad. Do tada očekujem da će uveliko biti završen most koji će značajno da rastereti saobraćaj. Onda očekujem da ćemo u momentu kada budemo puštali most, početkom 2027. godine, uveliko biti u radovima vezano za tunel“, dodao je Šapić. Rekao je da će se izgradnjom ovog tunela smanjiti opterećenje saobraćaja u centru grada za 15 odsto, a zagađenje za 20 odsto. Šapić je dodao da će tunel ići dva kilometra ispod centra, imaće dve saobraćajne trake sa svake strane i komandnu sobu.
Na pitanje da li će biti izgrađene nove ulice ili proširene, s obzirom na to da se grad širi i da li su u planu nove pešačke zone, Šapić je rekao da je mnogo ulica prošireno, ali i da se mnoge rade, naročito u prigradskim naseljima, ali i u centru grada. Šapić je istakao da odgovorno tvrdi da ne postoji ni jedna odluka, ni jedno saobraćajno rešenje koje je Grad doneo na čelu sa njim, a koje je loše ili nije unapredilo saobraćaj na bilo koji način i dodao da za sve treba vremena, i da građani na te promene treba da se naviknu.
„Život se menja, način života se menja. Mi samo na ulicama grada Beograda imamo preko 200 000 vozila više u poslednjih deset godina. Nekada je, pre 20 ili 30 godina, bio prosek jedno vozilo po porodici, sad je više od dva. Beograd nije dobio duplo veće ulice, šire, već moramo da se prilagođavam u odnosu na ono što imamo“, objasnio je Šapić. Gradonačelnik je rekao da je bilo više kritika kad je u pitanju kružni tok ispred Brankovog mosta, ali da je sada ipak daleko bolji protok saobraćaj u toku dana. Takođe, istakao je da je bilo kritika i zbog kružnog toka na Trgu Nikole Pašića, ali da je sve urađeno kako bi se saobraćaj odvijao bezbedno. „Sada postoji kružni tok, da bi se bezbedno kretala vozila. Pre ste imali ukrštanje gde niko nije znao kuda da ide, svi su kršili saobraćajna pravila i stalno ste bili u riziku da vas neko udari“, rekao je on.
Podsetio je da će za samo mesec dana centar grada od Trga Nikole Pašića, preko Terazija do Trga republike biti lepši i funkcionalniji. Šapić je dodao da će i Bezistan biti deo tog uređenog centra grada. „Postoji projekat koji je gotov, nije ni jeftin, oko milion evra. Međutim, problem Bezistana je što je taj deo privatna svojina. Ima osam vlasnika, sedam su potpisali, jedan nije i nisu ga pronašli. Ne možete formalno – pravno da uđete u radove, ako nije imovina rešena. Čim dobijemo potpis ući ćemo u rekonstrukciju“, rekao je on. Šapić je na pitanje o urbanističkom širenju grada, izgradnji novih stambenih i poslovnih objekata rekao da Beograd mora da se razvija u nekom pravcu, ali da je važno da se obezbedi prateća infrastruktura kada se izdaje dozvola za gradnju. „Ne kažem da je to baš u poslednjih petnestak godina uvek bilo sinhrovinizovano.
Dešavalo se da su negde puštene zgrade bez infrastrukture, a mi to sad moramo da krpimo. Jer nije infrastruktura samo ulica. Infrastruktura je ono ispod zemlje, kanalizacija, vodovod, struja. Beograd se gradi i Beograd je definitivno centar, nema tu lažne skromnosti. Imate Beč, Budimpeštu, Atinu, između postoji samo jedan grad, ozbiljan grad, uz dužno poštovanje svim gradovima u regionu, a to je Beograd“, rekao je Šapić. Međutim, kako kaže, i kada se gradi važno je da se sačuva i humanost i sve što Beograd nosi. Na pitanje kada može da se očekuje izmeštanje Zoo vrta sa Kalemegdana na novu lokaciju na Adi Ciganliji, Šapić je rekao da je grad dobio na međunarodnom konkursu idejno rešenje i da se radi projekat. „Mislimo da je Ada Ciganlija najbolje moguće rešenje, ona je biser našeg grada, mesto koje leti vikendima poseti i po 200.000 ljudi.
Zamislite koja će poseta biti Zoo vrtu kada ga tamo prebacimo. Ona je sada na godišnjem nivou od 40.000 ljudi. Taj prostor je i tri puta veći, tako da će biti i daleko humaniji za sve životinje koje će tamo boraviti“, rekao je on. Istakao je da je važno da se sa prostora Kalemengradnske tvrđave prebaci Zoo vrt kako bi mogla da se pokrene i priča da Kalemegdan kao naša najveća kulturno-istorijska baština postane deo Uneska. Međutim, kako kaže Šapić, na Adi Ciganliji postoji problem sa divljim naseljem od 500 nelegalno izgrađenih kuća za koje mora da se nađe rešenje da se izmesti i da se za porodice nađe smeštaj. „Ali ćemo projekat završiti, probaćemo sa porodicama da se dogovorimo, tako da ako ne ova gradska uprava, neka sledeća će imati potpuno sve rešeno“, rekao je on.
