Sanja Prodanović, već tri decenije se bavi ikonopisom i slikarstvom: Sremski motivi kao inspiracija

ŠID – Кada je pre tri godine napustila mesto nastavnika likovne kulture u jednoj šidskoj osnovnoj školi, gde je radila punih 17 godina, Sanja Prodanović je hrabro nastavila da korača umetničkom stazom koju je odabrala još pre tri decenije.

Sve je počelo sasvim slučajno, u vreme kada je bila studentkinja druge godine Prirodno matematičkog fakulteta u Beogradu.

– Upisala sam matematiku najviše da bih ispunila očevu želju, pošto je on bio nastavnik fizike i matematike. Međutim, nakon druge godine fakulteta, napustila sam studije matematike i upisala Višu školu likovne i primenjene umetnosti u Beogradu, odsek nastavnik likovne kulture. Osim te Škole, završila sam i Školu starih slikarskih tehnika: ikonopis, minijatura, mozaik, kaligrafija i freska, takođe u Beogradu. Do tada se nisam bavila umetničkim radom, iako sam za to imala talenta koji je prepoznala moja nastavnica u osnovnoj školi. Zahvaljujući njoj provela sam sedam dana u Makedoniji, išla sam na „Vajanje u snegu“, zajedno sa ostalim učenicima iz cele tadašnje Jugoslavije – priča o sebi i počecima svog umetničkog rada Sanja Prodanović iz Šida.

Tek nakon završene Škole starih slikarskih tehnika, ova talentovana Šiđanka je pronašla sebe i svoj umetnički izraz. Naučila je da radi ikone i uverila se da ima potencijal da se bavi onim što joj ispunjava dušu.

Foto: Sremske novine

– Slikanje jako volim i to je ono čime se bavim od kako sam bila prinuđena da dam otkaz u školi. To mi je sada jedini izvor prihoda, ali i ono što mi ulepšava svakodnevicu, jer pre nisam stizala da provodim vreme za štafelajom. Sada nema dana da nešto ne slikam, obično paralelno radim nekoliko slika, a završavim ih u zavisnosti od trenutne inspiracije. Najduže se bavim ikonopisom, oko 30 godina i trenutno radim ikone za Srpsku pravoslavnu crkvu u Beogradu. Na drvetu radim vizantijske ikone pigmentima zemljanog porekla i sa zlatnim listićima koji se lepe na pozadinu, a na platnu radim uljanim i akrilnim bojama. Omiljeni motivi su mi vojvođanski i sremski, bilo da je u pitanju pejzaž, vinogradi, đermovi, njive, kolibe ili mrtva priroda sa slaninom, jabukama, suncokretima, šerpama na tufne…Volim da slikam i životinje, najviše guske i konje, a sve moje slike nastaju u ateljeu stare porodične kuće u Šidu, gde provodim celo leto i gde sam izložila i svoje radove – kaže Sanja i dodaje da su njen umetnički talenat nasledile i obe ćerke, starija je student četvrte godine Likove akademije, odsek slikarstvo, a mlađa je upisala Fakultet tehničkih nauka, smer animacije.

Inače, ova talentovana Šiđanka je učesnik mnogih kolonija, od kojih posebno ističe koloniju „Na putevima Save Šumanovića“, zatim one koje su održane u Ovčar Banji i Кosovskoj Mitrovici. Za svoj dosadašnji umetnički rad dobijala je brojna priznanja i diplome, a nagrađivani su, takođe, i učenici kojima je predavala i koje je redovno uključivala u sve likovne konkurse, slikarske kolonije, izložbe i slične manifestacije. Sa učenicima je više puta učestvovala na Vukovom đačkom saboru u Tršiću, zatim na Vaskršnjem saboru u Mionici i kolonijama u Кruševcu i na Grzi kod Paraćina.

– Jako sam volela svoj nastavnički poziv, žao mi je što sam morala da ga prekinem, ali šta je tu je – život ide dalje. Zadovoljna sam sada ovim čime se bavim i ništa ne bih menjala. Кada bi ostalo ovako kako jeste bila bih prezadovoljna – da radim u svojoj kući, u svom prostoru, u svom Šidu, ništa drugo ne želim u životu – kaže Sanja i dodaje da, s obzirom da više nema izložbi, ona svoje umetničke radove prezentuje uglavnom preko društvenih mreža.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.