BRISEL – Lideri EU započeli su danas dvodnevni samit Evropskog saveta, na kojem će razgovarati o politici proširenja EU, uključujući proces stabilizacije i pridruživanja i naredne korake u tom pogledu.
Na agendi bi trebalo da se nađu zaključci o proširenju, koji su u utorak usvojeni na sastanku Saveta za opšte poslove EU, a u kojima se, u delu koji se odnosi na Srbiju, traži od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja janara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, „odrazile obaveze Srbije“ koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.
U zaključcima se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU.
Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice sprskih opština.
LIderi EU trebalo bi da razgovaraju i o najnovijim dešavanjima u ratu u Ukrajini i podršci EU Kijevu.
Očekuje se da će pitanje otvaranja pregovora sa Ukrajinom, čiji početak blokira Mađarska, biti u fokusu samita.
Mađarski premijer Viktor Obran izjavio je danas, pred početak samita, da, kada je reč o otvaranju pregovora EU sa Ukrajinom, bez ispunjenja preduslova nema o čemu da se razgovara, a da su ispunjena samo tri od sedam preduslova.
Orban je naglasio da je kratkoročan novac za Ukrajinu već u budžetu, a da podržava dugoročnu finansijsku pomoć Ukrajini van budžeta EU.
Dodao je da je proširenje proces zasnovan na zaslugama i da postoje preduslovi i naveo da je u slučaju Ukrajine Evropska komisija postavila sedam preduslova, od kojih su ispunjena tri, a da bez ispunjenja uslova nema o čemu da se razgovara.
„Ako niste ispunili preduslove, nema šanse za početak pregovora“, rekao je Orban.
Dodao je da Evropsku uniju čekaju izbori i predložio da se, kad je reč o otvaranju pregovora sa Ukrajinom, sačeka novo evropsko rukovodstvo.
Na agendi samita u Briselu bi trebalo da se nađe i pitanje otvaranja pregovora sa Moldavijom i BiH, kao i davanje statusa kandidata Gruziji.
Na dnevnom redu biće i situacija na Bliskom istoku, pitanja odbrane i bezbednosti, kao i određena pitanja vezana za spoljnu politiku.
Mecola: Prošinje jača Evropu, to je investicija u mir i bezbednost
Proširenje jača Evropu, ono je investicija u mir i bezbednost, izjavila je danas predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola nakon razgovora sa šefovima vlada i država na samitu Evropskog saveta u Briselu.
„Stav Evropskog parlamenta je veoma jasan. Proširenje jača naš kontinent. To je investicija u mir i bezbednost. To donosi korist našim društvima i narodima“, rekla je Mecola na konferenciji za novinare.
Ona je dodala da EU mora da pokaže jedinstvo, liderstvo i akciju.
„Imamo ‘prozor prilike’. Ako ga ostavimo otvorenim ili ga zatvorimo, onda ćemo izgubiti istorijsku priliku. Najvažnije za Ukrajinu i Moldaviju“, rekla je Mecola.
Ona je dodala da su ove dve zemlje mnogo uradila u jako teškim okolnostima i da je „naredni korak da se otvore pregovori o pristupanju“:
„To bi bila odluka zasnovana na zaslugama, na poštovanju naših kriterijuma“, rekla je Mecola.
Ona je naglasila da se to odnosi i na Gruziju i Bosnu i Hercegovinu, kada te zemlje ispune uslove.
Mecola je rekla i da bi Bugarska i Rumunija trebalo da dobiju svoje mesto u Šengenskom prostoru.
Ona je dodala da se, prilikom donošenja ovih odluka, mora razmotriti geopolitička situacija, znači da postoji cena za nečinjenje.
„Ukoliko ostavimo vakuum, ispuniće ga drugi akteri, sa agendama koje su jako drugačije od naših“, rekla je Mecola.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
