Mnogo lepih reči na oproštaju od velikog fudbalera i još većeg čoveka
Bezbroj je priča o legendarnom Momčilu Moci Vukotiću, bez koga su Partizan i srpski fudbal ostali prošle nedelje. Komemoracija u Beogradu okupila je kompletan srpski fudbal, njegovi saigrači, kao i mnoge javne ličnosti.
– Kad nam je bilo teško, kada smo bili željni odmora, znali smo gde je trebalo da nam ode pogled i sledeći pas. Bilo je dovoljno Moci poslati pas i onda je njegovo majstorstvo dolazilo do izražaja, a mi u odbrani dobili bismo predah – priča o Vukotiću desni bek Partizana Ivan Golac za 24sedam.
Nekadašnji fudbaler i trener ima mnogo lepe uspomene na igračke dane provedene sa Vukotićem.
– Proveli smo zajedno prelepih deset godina. U ono vreme stalnih karantina, priprema koje su trajale mesec i po dana, više smo bili sa saigračima nego da svojim porodicama. Uživali smo u svakom trenutku. Na terenu, Moca je isto bio sjajan. Dati njemu loptu blizu 16 metara, to je bilo 90 odsto gol. Jedan protivnički igrač za njega nije bio problem, dvojica su možda i imali nekakvu šansu da ga zaustave – kaže Golac i nastavlja:
– Bio je fantastičan dribler. Nisko težište, lopta uvek na članku, jedan neverovatan dar. Imao je i veliko srce, nikog se nije bojao, ulazio je u duele sa pravim momcima. Bilo je žestoko, jer je u to vreme bilo mnogo takvih igrača, a Moca im je parirao bez ikakvih problema… U privatnom životu bio je skroman, običan porodičan čovek, a to su u stvari osobine koje krase prave ljude.
Golac podseća da je cela ta generacija imala veliku strast prema umetnosti. Veliki Moca je kasnije svoj mir pronalazio sa paletom boja i platnom ispred sebe.
– Da, znao sam za njegovu strast prema umetnosti. Znali smo se odmalena, muzika nam je bila prva ljubav. To što smo imali tu strast, to su zapravo bili trenuci inspiracije za svakog od nas. Svaka ta ljubav stvarala je motiv, davala nam širinu, raspaljivala maštu. Mašta je sve, kaže veliki Ajnštajn, ona nas uvodi u lepote života, ko ne mašta taj je prazan hibrid osuđen da šeta naokolo. Ona je bila deo nas, maštali smo mnogo kao deca i sve što smo iskreno, čisto želeli, kao i u Alhemičaru Paola Koelja kada se miljenik bogova car Melhisedek obraća pastiru Santjagu pa kaže “kada nešto silno želiš čitavo se vaseljenje zaveri da to i ostvariš”. Mi smo silno želeli mnogo toga i sve smo ostvarili. To nas ispunjava i ostaje večno.
