BEOGRAD – Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da je jedan od najvećih izazova koji očekuje ovaj resor u novoj godini uvođenje državne mature koja će se sprovoditi na nacionalnom nivou, a najavio je i pripremu projekata za velika ulaganja u univerzitetsku infrastrukturu, kao i nabavku 19.000 računara za škole.
“Veliki izazov za Ministarstvo, ali i ceo obrazovni sistem, biće svakako državna matura, koju će 2023. godine u junu prvo polagati učenici koji završavaju trogodišnje obrazovne profile u srednjim stručnim školama”, rekao je Ružić u intervjuu Tanjugu.
Državnu maturu učenici četvorogodišnjih škola polagaće 2024. godine, naveo je Ružić i istakao da je državna matura važna zbog učenika, jer obezbeđuje dostupnost, pravičnost i mobilnost.
Za razliku od mature koja se trenutno sprovodi na školskom nivou, kada nastavnici svojim učenicima daju teme i sastavljaju zadatke, a zatim i ocenjuju radove učenika, državna matura sprovodiće se na nacionalnom nivou. To znači da će svi učenici raditi iste, standardizovane testove, u isto vreme i pod istim uslovima, a testovi će biti eksterno i objektivno ocenjeni”, rekao je ministar.
Objašnjava da ovako sprovedena državna matura omogućava najpre da se objektivno ocene i uporede znanja i veštine svih učenika koje su stekli tokom školovanja, što će dati povratnu informaciju u kom smeru bi trebalo u budućnosti unapređivati sisitem.
“Sa fakultetima intenzivno razgovaramo, razjašnjavamo nedoumice i rušimo predrasude o državnoj maturi. Umetnički fakulteti su specifični i plan je da zadrže ispitivanje sklonosti i sposobnosti kao što su to i radili, jer je to presudno za upis na te fakultete”, ističe ministar.
Svi fakulteti, navodi, imaju neotuđivo pravo da odlučuju o svojoj upisnoj politici.
“Ali smatram da je važno imati na umu da i Ministarstvo prosvete i fakulteti postoje iz samo jednog razloga, a to je da mladim ljudima pružimo obrazovanje, da ga učinimo dostupnim i pravednim. Državna matura upravo to obezbeđuje”, poručuje Ružić.
Pored ovoga, kako najavljuje, tokom 2023. godine biće u pripremi projekat za velika ulaganja u univerzitetsku infrastrukturu.
“Obezbedili smo sredstava za izgradnju novih zgrada fakulteta. Neki fakulteti, poput Fakulteta muzičke umetnosti, Geografskog, Biološkog i Fakulteta bezbednosti, konačno će dobiti svoje zgrade i završiti sa podstanarskim životom. Završićemo i neke projekte koji su davno započeti, ali iz različitih razloga nisu završeni, poput Botaničkog instituta u Botaničkoj bašti, čija je gradnja počela davne 1996. godine”, kaže Ružić.
Najavljuje da su na listi i Elektrotehnički fakultet, kampus tehničkih fakulteta i nova, zajednička zgrada Geografskog i Fakulteta bezbednosti, kao i adaptacije Fakulteta političkih nauka i Poljoprivrednog fakulteta u Beograd, ali i fakulteti u drugim univerzitetskim centrima – Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, Prirodno-matematički fakultet u Nišu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka u Čačku, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu.
“Ovi projekti su različitog stepena spremnosti, ali se na njima intenzivno radi kako bi bili spremni za realizaciju. Svaki od ovih projekta je više nego opravdan, jer postoji potreba za povećanjem kapaciteta, obnovom i modernizacijom postojećih uslova za studiranje i rad na fakultetima. Ulagaćemo i u proširenje kapaciteta i bolje uslove u studentskim domovima”, ističe ministar prosvete.
Navodi da je plan da se prošire kapaciteti studentskih centara u Beogradu i Nišu za dodatnih 1400 mesta i dodaje da će to biti ulaganje u univerzitetsku infrastrukturu kakvog nije bilo u poslednjih 30 godina.
Govoreći o rezultatima koje je ovo ministartsvo postiglo u prethodnom periodu Ružić kaže da je mnogim aktivnostima i razultetima zadovoljan.
“Ako moram da izdvojim jedan, biće to izgradnja vrtića u okviru Projekta Inkluzivno predškolsko vaspitanje. Kroz ovaj projekat nastojimo da povećamo obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, pogotovu da vrtiće učinimo dostupnim deci iz osetljivih kategorija. Do sada su otvorena četiri vrtića u Doljevacu, Žitorađi, Sremskoj Mitrovici i Vladičinom Hanu”, navodi ministar.
Dodaje da su radovi u toku na osam vrtića, u Kruševcu na dve lokacije, Merošini, Tutinu, Prokuplju, Šidu i Smederevu, a da će vrtić u Loznici biti otvoren krajem januara.
“Za 11 vrtića ćemo uskoro raspisati tender. Na ovom projektu tesno sarađujemo sa Fondacijom Novak Đoković na opremanju i adaptaciji 180 vaspitnih soba u 34 lokalne samouprave i zahvaljujući ovoj saradnji i angažovanju, 4.300 dece koja do sada nisu pohađala programe predškolskog vaspitanja, upisano je u vrtiće”, ističe Ružić.
Plan je, kako navodi, da se do marta 2024. godine izgradnjom ili dogradnjom vrtića, adaptacijom vaspitnih soba prošire kapaciteti u predškolskim ustanovama za 11.000 mesta.
“Takođe u godini za nama, ali i u godini koja joj je prethodila, imali smo značajna ulaganja u obnavljanje informatičke opreme u školama. Ukupan broj digitalizovanih učionica je 31.500, a samo ove godine opremljeno je njih 21.500. Obnavlja se i oprema za nastavnike – nabavljeno je dodatnih 18.500 laptopova. Opremljeni su ove i prošle godine računarski kabineti sa 14.000 desktop računara i kao i određen broj štampača”, rekao je Ružić.
Opremanje računarskih kabineta biće nastavljeno i u narednom periodu, a najavljuje da je plan da u 2023. godini ulaganje u 19.000 računara sa neophodnom serverskom infrastrukturom.
“Ovo su najznačajnija ulaganja u infrastrukturno opremanje škola informatičkom opremom koje je vredno oko 57 miliona evra”, naveo je on.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
