BEOGRAD – Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je danas da očekuje da će PISA testiranje u Srbiji, koje je počelo u utorak, pokazati dokle je dospeo obrazovni sistem i da će doprineti njegovom unapređenju i izrazio očekivanje da će rezultati biti na nivou prethodnog istraživanja iz 2018. godine.
Ružić je posetio Četvrtu beogradsku gimnaziju, jednu od 193 škole u kojima se sprovodi PISA testiranje, i razgovarao sa učenicima koji učestvuju u istraživanju za koje kaže da je jedno od najprominentnijih međunarodnih evaluacija obrazovnih parametara koje se sprovodi širom sveta.
“Očekujemo da testiranjem čitalačkih kompetencija, prirodnih nauka, matematike i kreativnog mišljenja ustanovimo dokle je obrazovni sistem dospeo. Mislim da ćemo imati povratnu informaciju i još više materijala kako da unapredimo naš obrazovni sistem“, rekao je Ružić novinarima.
Podsetio je da je nakon prethodnog testiranja iz 2018. godine nacionalni PISA centar u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja počeo da radi na obrazovnim standardima za 13 predmeta u osnovnim školama koji će, kaže, biti završeni do kraja godine, a da nakon toga slede obuke za nastavnike.
“To će svakako uticati na buduće rezultate na PISA testiranju. Očekujem da sadašnji rezultati budu na nivou prethodnih i nadam se da će biti za nijansu bolji“, kazao je ministar.
Ružić je rekao da je kovid pandemija uticala na obrazovni sistem u Srbiji koji je ocenio, u tim uslovima pokazao adaptibilnost, sposobnost, inovativnost i kreativnost zahvaljujući, kako kaže, sposobnosti nastavnika i disciplini učenika, ali i ulozi Vlade Srbije i svih resora koji su bili uključeni u obezbeđivanje potrebnih alata za onlajn nastavu.
Ukazao je da pandemija ostavlja određeni uticaj i da će se refleksija tog uticaja uočiti na PISA testiranju, ne samo u Srbiji već i u ostale 84 države u svetu u kojima se sprovodi istraživanje.
“To su stvari koje će ukazati na realnost svakog pojedinačnog obrazovnog sistema. Ne treba biti populista, treba mirne glave sagledati šta ti rezultati govore, kao što je to urađeno i prethodnog puta, i opredeliti određene mere u skladu sa Strategijom obrazovanja i akcionim planovima i mislim da će sve biti u redu“, rekao je Ružić.
Ministar smata da jedan od mogućih razloga za rezultat na prethodnom PISA testiranju demotivisanost učenika jer se, kako je objasnio, PISA testiranje ne ocenjuje i ne ulazi u redovni uspeh.
“Važno je da im se istakne da se na ovakav način, iznošenjem stečenog znanja, bore i za bolji obrazovni sistem za buduće generacije, kao i da se bore za svoju zemlju koja na taj način podiže na plabetranoj lestvici zemalja u kojima se sprovodi PISA testiranje“, rekao je Ružić.
Na pitanje da li ima ambiciju da na mestu ministra prosvete dočeka rezultate PISA testiranja, koji će biti objavljeni u decembru 2023. godine, Ružić je rekao da se ne radi o ličnim ambicijama.
“Pustite politiku, ovo radim dokle radim“, rekao je Ružić.
Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović naveo je da je Ministarstvo prosvete u januaru 2020. godine počelo izmenu standarda i da se rezultati tih promena mogu očekivati za četiri do osam godina.
“Nažalost, nismo krenuli sa tim 2013. godine kada smo imali loše rezultate. Možda bismo već sada mogli da očekujemo boljitak, ali bitno je da obrazovni sistem radi na tome“, kazao je Ranđelović.
Ukazao je da osim PISA istraživanju postoje i druga važna istraživanja poput PIRLS koje je rađeno prošle godine kada je testirana čitalačka pismenost desetogodišnjaka.
Najavio je da će u aprilu i maju prvi put biti sprovedeno istraživanje u poznavanju građanskih veština i znanja IČS, koje se radi među učenicima osmog razreda osnovnih škola, dok će u maju biti sprovedeno istraživanje informatičkih sposobnosti.
“Tek kada sklopimo rezultate i povratne informacije sa svih istraživanja imaćemo pravu sliku. Postoji dobra volja da svako istraživanje maksimalno iskoristimo i da povratni podaci uvek dovedu do nekih koraka. Verovatno nam je to nedostajalo u prethodnim ciklusima“, rekao je Ranđelović.
Naveo je da se kontrola kvaliteta obrazovanja radi na dva paralelna koloseka, kroz međunarodna i domaća istraživanja.
Od domaćih testiranja, kaže, za sada postoji samo mala matura, dok traju pripreme za uvođenje velike mature u 2024. godini.
“Nadamo se da ćemo moći da uvedemo i neko testiranje pre velike mature, da se na vreme registruju problemi i nešto popravi. To zahteva mnogo vremena, truda i novca, ali idemo u smeru da imamo kompletnu kontrolu kvaliteta našeg obrazovnog sistema što će dati bolje i funkcionalnije znanje budućih generacija“, rekao je Ranđelović.
PISA istraživanje trajaće do 18. aprila, a testiranje će se obaviti na uzorku od 7.600 petnaestogodišnjih učenika iz 193 škole, od kojih je 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih.
Škole su izabrane metodom slučajnog uzorka.
Tokom testiranja učenici će na računarima raditi zadatke u domenima čitalačke pismenosti, nauke, matematike i kreativnog mišljenja.
Istraživanje se sprovodi od 2000. godine, a Srbija je učestvovala u istraživanjima 2003, 2006, 2009, 2012. i 2018. godine.
PISA 2022 istraživanje sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, u ulozi nacionalnog PISA centra.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
