KIJEV – U podzemnom zapovednom mestu na istoku zemlje ukrajinski vojnik je zurio u kartu. Ruski položaji bili su označeni crvenom bojom. Pre godinu dana neprijateljske trupe bile su najmanje 60 kilometara udaljene od administrativne granice između Donjecke oblasti i susedne Dnjepropetrovske oblasti. Sada su udaljene samo osam kilometara.
„Situacija je prilično loša“, priznaje Valerij sedeći ispred niza ekrana koji prikazuju snimke uživo s bojnog polja. Izviđački dronovi zumirali su ruske položaje.
„Ako se miš pomera po tlu, možemo da ga vidimo“, rekao je Valerij. Njegova 110. brigada provela je godinu i po dana braneći Avdijivku. Grad je pao u februaru 2024. nakon duge i brutalne opsade.
Ruske trupe zatim su na leto progutale sledeći položaj brigade u gradu Očeretine, zapadno od Avdijivke. U mesecima nakon toga ruske jedinice kretale su se najbrže od 2022. godine, napredujući kroz ledeni krajolik, gomile šljunka, rudarske gradove i sela. Njihova taktika je poznata: uništi i okupiraj.
„Svedočili smo velikom ruskom talasu. Nikad nisu tako brzo išli napred. Podnose užasne gubitke. Ali njihovi ljudski resursi su neograničeni“, rekao je Valerij.
Ukrajinske mehanizovane jedinice, opremljene haubicama od 152 milimietra iz sovjetske ere, brane grad Veliku Novosilku koji Rusi pokušavaju da opkole. Prošlih dana ruske izviđačke grupe infiltrirale su se u obližnja naselja Neskučne i Novi Komar. Vode se žestoke borbe.
„Tokom dana gađali smo ih artiljerijom. Noću lisice i psi jedu njihove ostatke. Pronašli smo psihoaktivne lekove kod ruskih zarobljenika. Drogiraju se kako bi razbili strah pre kamikaza-misija“, rekao je oficirski poručnik Andrij Hrebenjuk.
Rusi drže pod vatrom cestu koja vodi prema ključnim gradovima Kramatorsku i Slovjansku
Putinov strateški cilj je da preuzme punu kontrolu nad Donjeckim regionom, koju je „anektirao“ 2022. Ruski predsednik takođe polaže pravo na ukrajinske pokrajine Luhansk, Zaporožje i Herson. Ruske trupe približavaju se Dnjepropetrovskoj oblasti prvi put u više od decenije rata koji je započeo aneksijom Krima 2014. i zauzimanjem istočne regije Donbasa.
Ruske snage za sada ne pokušavaju da jurišaju na strateški grad Pokrovsk. Umesto toga, oni ga zaobilaze i prolaze kroz mala sela na jugu sa ciljem da preseku ukrajinske logističke rute. Rusi drže pod vatrom put koji vodi ka Kostjantinovki i ključnim gradovima Kramatorsk i Slovjansk. U drugom pravcu presekli su i autoput T0406 koji povezuje Pokrovsk sa mestom Mežova.
Mežova se nalazi u Dnjepropetrovskoj oblasti, odmah preko administrativne granice sa Donjeckom. Kod šarene granične ploče pored puta, ukrajinski vojnici zastaju da se fotografišu pored plavo-žutih zastava, pukovskih obeležja i bele statue Device Marije u vojnoj uniformi.
„Verujemo u naše oružane snage. Neprijatelj neće doći ovde“, optimistično je rekla vojnik Natalija. U stvarnosti, malo je verovatno da će se ruski tenkovi zaustaviti na granici između dve oblasti. „Neće stati. Ako budu uspešni, nastaviće sa napadom“, predvideo je Hrebenjuk.
Ukrajini je hitno potrebna veća vojna pomoć sa Zapada: oklopna vozila, artiljerijske granate, avijacija, ističe Hrebenjuk. On je upozorio da bi u suprotnom Rusi na kraju ugrozili Dnjepar, četvrti po veličini grad u Ukrajini i veliki odbrambeno-industrijski centar.
Dolazak na graničnu liniju bio bi značajan udarac za Kijev i egzistencijalna pretnja za Mežovu i druga nekada mirna naselja. Vlasti u populaciji od 20.000 ljudi – uključujući 5.000 izbeglica sa istoka – još nisu izdale naredbe za evakuaciju porodica sa decom školskog uzrasta, ali su neki stanovnici otišli kako se Rusi približavaju.
„Moj unutrašnji glas mi govori da će Rusi stati. Sve će biti u redu“
Jevhen Hripun, urednik lokalnog lista Meživski meridijan, rekao je da su dvojica njegovih kolega otišla poslednjih meseci, a da su ostali samo on i jedan novinar. Novine izlaze svake nedelje od 1930. godine.
– Nikada nismo propustili nijedan broj. Nadam se da ćemo u maju proslaviti 95. godišnjicu postojanja. Ne želimo da budemo sledeći Pokrovsk – rekao je Hripun.
Gradonačelnik Volodimir Zraževski kaže da je praznični period proveo umirujući zabrinute stanovnike. On je sa četvorogodišnjim unukom Levom posetio gradsku jelku:
„Unutrašnji glas mi govori da će Rusi stati. Sve će biti u redu. Biće tampon zona. Možda se nađemo u sivoj zoni sa međunarodnim mirovnim snagama, ne želim da razmišljam o drugim scenarijima.“
Grad još nije doživeo sudbinu Bahmuta ili drugih urbanih područja sravnjenih sa ruskim bombama, ali je već doživeo tragediju i gubitak. Gradonačelnik i urednik prisustvovali su u subotu 54. vojnoj sahrani u gradu. Poslednji lokalni vojnik koji je poginuo u borbi bio je 30-godišnji Andrij Zahari. Nestao je u novembru 2023. u blizini Očeretina, ali su njegovi ostaci tek nedavno identifikovani.
„Sami stojimo protiv Hitlerovog ekvivalenta 21. veka“
Beli kombi sa Zaharijevim kovčegom dovezao se do njegove kuće u selu Novotroicke. Stanovnici su klečali i bacali crvene karanfile na put. Zaharijeva majka Svitlana izašla je na blatnjavu ulicu i zaplakala. Sveštenik se molio dok su rođaci držali potresenu Svitlanu. Ožalošćeni su potom po kiši krenuli ka seoskom groblju.
Stojeći ispred sveže iskopanog groba, gradonačelnik je pohvalio Zaharija kao heroja koji je žrtvovao svoj život za svoju zemlju:
– Heroji zauvek žive u našem sećanju. On je verovao u našu pobedu.
Na njegov kovčeg stavljena je uramljena fotografija sa crnom trakom. Prikazuje samouverenog mladića koji stoji ispod zelene krošnje. Tri vojnika su ispalila rafal. Porodica je bacila zemlju u grob. Psi su zavijali. Prijatelji su položili plave i žute vence.
Hripun je priznao da je ovo mračan trenutak u istoriji ovog kraja. Područje uz reku Vovču nekada su naseljavali nomadski Skiti. Sredinom 16. veka po selima su se naselili Zaporoški kozaci – vojnici i preci današnjih Ukrajinaca. Bavili su se poljoprivredom, ribolovom i lovom. Rusija sada preti da će grad uključiti u svoju novu-staru imperiju.
– Da, Zapad nam daje oružje. Ali mi stojimo sami protiv Hitlerovog ekvivalenta 21. veka. Nekoliko smo puta manji od našeg suseda. Ako Ukrajina padne, Putin će napasti negde drugde – rekao je Hripun.
Čemu se nada? „Nazdravili smo Novoj godini. Želja nam je da sledeću Novu godinu dočekamo živi i u svojim domovima.“
