BEOGRAD – Mreža za restituciju u Srbiji pripremila je, povodom isteka roka 31. decembra za upis javne svojine, nekoliko stotina zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koje će uputiti nadležnima.
Mreža je pripremila zahteve u susret isteku više od 10 puta produžavanom roku radi upisa javne svojine i povodom godišnjice usvajanja Zakona o nacionalizaciji koji je donet 26. decembra 1958. godine, na osnovu kojeg je dominantno i nastala današnja javna svojina posebno u gradovima i naseljenim mestima.
Cilj ovih upita je prikupljanje i objavljivanje informacija o “uspešnosti” gazdovanja proteklih decenija sa oduzetom privatnom svojinom građana, zadužbina, Beogradskog univerziteta, crkvi i verskih zajednica i ostalih vlasnika, čija je jedina krivica u komunističkom režimu bila što su bili vlasnici imovine, naveo je u saopštenju predsednik Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine “Beograd” Dragan Đokić.
Kako kaže, posebno će biti interesantno saznati zbirne površine popisane javne svojine u Republičkoj direkciji za imovinu na dan 31. decembar 2021. godine, uzimajući u obzir dosadašnju ustaljenu praksu da korisnici odnosno sticaoci državne imovine u najvećoj meri nisu Direkciji dostavljali podatke o imovini koju decenijama koriste i od nje ubiru velike materijalne prihode ili druge privilegije.
Đokić je naglasio kao svetli izuzetak Upravu za poljoprivredno zemljište u okviru Ministarstva poljoprivrede, koja ne samo da je još krajem 2018. izvršila svoju zakonsku obavezu popisivanja i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta već je otišla i korak dalje obezbeđujući najširoj javnosti totalnu transparentnost u gazdovanju sa poljoprivrednim zemljištem, na svojoj internet prezentaciji.
U Mreži za restituciju očekuju da će se pojaviti bar još neko ko će tu obavezu ispuniti.
Nasuprot državnom odnosno poljoprivrednom zemljištu Republike Srbije u javnoj svojini, po pitanju građevinskog zemljišta u državnoj odnosno javnoj svojini opština gradova i ostalih, koje je najmasovnije bilo predmet oduzimanja po tadašnjem Zakonu o nacionalizaciji, očekujemo da će baza podataka pri Republičkoj direkciji za imovinu biti najslabije popunjena, naveo je Đokić.
“Izuzetno je teško pronaći i jednu negativnu pojavu na prostorima nekadašnje Jugoslavije proteklih nekoliko decenija (i pre tzv. devedesetih), a koja nije direktno ili indirektno posledica komunističkog oduzimanja imovine i uspostavljanja partijske kontrole nad imovinom kao jednog od najefikasnijih načina apsolutne kontrole i poslušnosti građana”, ocenio je Đokić.
Kako kaže, od velikih turbulencija zbog oduzetih parcela ispod i oko manastira i verskih zajednica i na prostoru drugih republika i masovnih migracija stanovništva, do višedecenijskog i svakodnevnog uništavanja ne samo gradskih nego i seoskih sredina.
“Ekonomske posledice ovog ‘socijalističkog’ eksperimenta uspostavljanja partijske kontrole nad imovinom od strane Saveza komunista, su nesagledivo velike i po svim svojim atributima predstavljale su klasičan vid uspostavljanja neokolonijalizma na ovim prostorima, nasuprot deklarisanom ‘nesvrstavanju’ i ‘suverenitetu’, tadašnje Jugoslavije”, naveo je Đokić.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
