Rojenje pčela je njihov prirodni nagon za razmnožavanjem u cilju opstanka pčela kao vrste. Rojenje je zapravo deljenje pčelinje zajednice na dva ili više delova, tako da jedan deo pčela izlazi sa starom maticom iz svog staništa i formira novu zajednicu.
Naša medonosna počela Apis mellifera carnica u rojevi nagon ulazi kada se u pčelinjoj zajednici izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla. U pčelinjoj zajednici tada već ima trutovskog legla i trutova. Pčelar u ovoj fazi ne uočava tu pojavu sve dok se ne pojave počeci matičnjaka. Neki pčelari rušenjem matičnjaka rade „Sizifov posao“ i uzaludno pokušavaju da spreče rojenje. Veoma je bitno naglasiti da dok je pčelinja zajednica u rojevom nagonu njeno radno raspoloženje gotovo da potpuno opada.
Savremenim načinom pčelarenja, odnosno pojavom pokretnog saća, pčelari svojom tehnologijom sprečavaju prirodno rojenje u cilju ostvarenja većih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda. Naime, pčele koje se roje, u istoj godini, u našim klimatskim i pašnim prilikama ne mogu ostvariti višak meda i drugih pčelinjih proizvoda pa rojenje kao takvo nije poželjno.
Razmnožavanje pčelinjih zajednica u savremenom pčelarstvu isključivo se vrši veštačkim razrojavanjem u precizno planirano i određeno vreme.
Za sprečavanje rojevog nagona u završnici rojenja u praksi se primenjuju različite metode ili više uspešne metode. Zajednička osnova svih tih metoda je proširivanje radnog prostora u cilju stvaranja uslova za aktivan rad pčela u svim životnim fazama njihovog radnog angažmana. Rojevi nagon, radni angažman i proširivanje radnog prostora su u stalnoj međuzavisnosti tako da se u većini slučajeva velikim proširenjem ne može kvalitetno uticati na sprečavanje rojevog nagona već isto mora biti prilagođeno i određeno prema svakoj pčelinjoj zajednici ponaosob.
Jedan od glavnih uzroka pojave rojevog nagona kod pčelinjih zajednica je narušena ravnoteža između otvorenog i zatvorenog legla u korist ovih drugih. Negovanje otvorenog legla je najzahtevniji posao mladih pčela u pčelinjoj zajednici. Sa smanjenim procentom otvorenog legla smanjuje se i radna aktivnost mladih pčela čija je nezaposlenost najčešće uzrok rojevog nagona. Takođe, uloga mladih pčela je i u izgradnji voska tako da ukoliko se zakasni sa pravovremenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama takođe dolazi do nezaposlenosti mladih pšela, kao i smanjenog prostora za zaleganje matici, pa samim tim i pojave rojevog nagona.
Stara matica je takođe jedan od uzroka pojave rojevog nagona. Mlade matice se do 70% manje roje od starijih tako da se preporučuje zamena matica na svake 2-3 godine.
Loša ventilacija u košnici takođe je jedan od uzroka pojave rojevog nagona.
