Uprkos dominantnom uverenju da su članovi porodice osobe sa kojima treba da delimo isključivo bezuslovnu ljubav i razumevanje, odnosi sa njima su katkad veoma složeni.
Prema istraživanima, porodice se svađaju čak oko 90 sati godišnje. Svađe se u proseku dešavaju čak tri puta dnevno i obično traju pet minuta. Razlozi svađa najčešće su kućni poslovi i neizvršavanje obaveza. Takođe, vodeći razlog za svađu pa čak i razvod braka u našoj zemlji je mešanje roditelja. Ovu pojavu stručnjaci nazivaju „problemom sa granicama”.
Jedan od osnovnih zadataka svakog roditelja jeste da postavi granice svojoj deci a sa ciljem da ih osamostali i osposobi za odraslo doba. Međutim, stvari se dodatno komplikuju kada deca odrastu a roditelji ne mogu da prihvate da njihovo odraslo dete sada ima svoj život.
Kada uđete u brak, stvarate novi život i novi dom. Primarna porodica je ona u kojoj ste se rodili, a sekundarna ona koju ste vi zasnovali. Kada nastanu transgeneracijski konflikti, od velike je važnosti da uredite odnose sa svojom primarnom porodicom i tako odbranite granice sekundarne porodice.
Što ste bliži sa roditeljima to pre treba da postavite granice kako biste sprečili roditelje da se mešaju u vaš brak. Granice su važan deo u očuvanju kako ličnog integriteta, tako i izgradnji novih, zdravih odnosa.
Kako da znate da roditelji krše granice?
Primeri kršenja granica od strane roditelja su nenajavljeni i/ili česti dolasci, negativni komentari na račun vašeg supružnika, neželjeni saveti o tome kako da odgajate svoju decu, kupovina stvari za vaš dom bez konsultacije sa vama, komentari o vašem fizičkom izgledu, mešanje u vaše odluke.
Zašto roditelji krše granice?
Sociolozi prave razliku između supružničkih porodica (relativno nezavisnu od roditelja i druge familije) i nuklearnih porodica (koje održavaju relativno bliske veze sa svojim srodnicima). U svakodnevnom životu, roditelji često ne gledaju na novu zajednicu u koju je stupila njihova ćerka ili sin kao na odvojenu celinu, već kao na produžetak njihove već postojeće porodice. Ponašaju se kao da dobijaju novo „dete” tj. snaju ili zeta i sebi daju dozvolu da se mešaju pod izgovorom da to čine za njihovo dobro. Ukratko, ne priznaju postojanje granice između roditeljske, primarne porodice i novonastale, sekundarne porodice.
Koje granice treba da postavite?
Snaja i zet nisu nova deca. Stoga je važno postaviti fizičke, emocionalne i finansijske granice. Granice koje ćete morati da postavite u pojedinačnom slučaju će zavisiti od područja u kojima se vaši roditelji osećaju slobodnim da vrše uticaj.
Kako da postavite granice?
Bez odgovarajućih granica, roditelji će misliti da je sasvim u redu da nameću svoja mišljenja i ponašanja i da vam se mešaju u međusobne i odnose sa drugim ljudima. Poželjno je da vaš zahtev iznesete iz pozicije ljubavi, a ne defanzivnosti.
Budite iskreni – Dobro razmislite šta vam prija a šta ne i u skladu sa ličnim osećajem odredite jasnu liniju onoga što možete da tolerišete.
Budite hrabri – Ukoliko niste vešti u postavljanju granica, počnite polako. Niko se menja preko noći. Napredujte svojim tempom i pohvalite sebe za svaki učinjen korak ka željenom cilju.
Budite dosledni – Ako znate da kažete šta želite i stojite iza toga, veća je verovatnoća da će vas ozbiljno shvatiti.
Budite saosećajni – Recite kako se osećate i šta vam je potrebno, a da pri tome ne povredite drugu osobu.
Budite zahvalni – Pokazivanje zahvalnosti roditeljima govori da ih cenite i da želite da budu prisutni u vašem životu ali na drugačiji način.
Svaki dobar roditelj treba da prihvati da će njegovom odraslom detetu neko drugi postati važniji od njega te da pristupa novonastaloj zajednici ne kršeći njene granice. Zdrava roditeljska ljubav se ogleda u poštovanju privatnosti detetove sekundarne porodice i toleranciji prema odlukama koje oni donose a koje se roditeljima ne sviđaju.
Važno je da znate da imate pravo na sopstveni život i odluke i da roditeljima ne dugujete da živite po njihovim merilima kako bi oni bili zadovoljni. Njihovo osećanje sreće i postignuća je njihova sopstvena odgovornost.
Savet:
Nastojte po svaku cenu da izbegnete grešku i pokušate da budete podjednako dobar sin i dobar muž, odnosno ćerka i supruga te da se povlačite pred sukobima i prepuštate drugima da ih rešavaju. Jedino što je izvesno u tom scenariju jeste da će se roditelj osećati nepoštovano a supružnik nezaštićeno. Nekada je potrebno odabrati stranu jer se ne može biti istovremeno i dobro dete i dobar supružnik. Potpuno je zdravo i normalno da u toj situaciji prednost date sekundarnoj porodici, a ne primarnoj.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
