Rođeni brat kneza Miloša počiva u Novom Sadu – kako je život doveo Jovana Obrenovića u „Srpsku Atinu“

NOVI SAD – Na novosadskom Uspenskom groblju sahranjena su mnoga velika imena, ličnosti važne za Novi Sad, ali i za Srbiju. Svetozar Miletić, Jaša Tomić, Vasa Stajić samo su neki od njih, a na istom mestu počiva i Jovan Obrenović, srednji i manje poznati brat kneza Miloša Obrenovića i Jevrema Obrenovića.

Teodor Mihailović i Višnja Urošević imali su tri sina, Miloša – rođenog 1780, Jovana – rođenog 1786. i Jevrema – rođenog 1790. godine.

Miloševa sudbina svima je poznata. Najviše se pamti po predvođenju Drugog srpskog ustanka, nakon čega je kasnije postao i knez, tada autonomne kneževine Srbije.

Jevrem Obrenović postao je knez Šabačke nahije i jedan je od najznamenitijih Šapčana svih vremena.

Jovan Obrenović, najmanje poznat, ili bar najmanje pominjan od sve trojice, bio je kroz svoj život general, komandant i guverner, a njegova životna priča završava se upravo u Novom Sadu, na Uspenskom groblju.

Kao i svoja braća, rođen je nedaleko od Užica. Odlučio se da prati stope starijeg brata i budućeg kneza Miloša, pa je tako učestvovao i na sastanku u Takovu, kada se podizao Drugi srpski sastanak.

U Bici na Ljubiću 1815. godine bio je na čelu svog vojnog reda, a srpski ustanici tu su zabeležili veliku pobedu protiv Osmanlija.

Za Miloša bio je jako vezan i jako mu je bio veran, te je pokušao da uguši svaku bunu i spreči nezadovoljstvo usmereno ka njegovom starijem bratu.

Zbog svoje predanosti predvodio je i određene pregovore sa Turcima, a jedno vreme bio je na čelu Rudničke, a kasnije i Požeške nahije. Živeo je u Brusnici, a kasnije u Pešti sve do 1934. godine.

Te godine vraća se u Čačak i postaje načelnik tamošnjeg okruga, a sagradio je i svoj konak, koji još uvek stoji.

Obnovio je Stracimirovu zadužbinu, Crkvu Vaznesenja Gospodnjeg, a podigao je i Hram Svetog Đorđa, Crkvu Vaznesenja Hristovog i Crkvu Svetog Nikole u Brusnici.

Nakon što je donesen tzv. Turski ustav 1838. godine, prava kneza Miloša kao vladara su ograničena, a u njegovu pomoć „pritrčao“ je upravo njegov mlađi brat Jovan.

Usledila je Jovanova buna, koja je za cilj imala da ukine tzv. Turski ustav i suprotstavi se ustavobraniteljima, ali je trajala samo pet dana i okončana je kao neuspešna. „Ugušio“ ju je Toma Vučić Perišić.

Miloš i njegovi sabornici napustili su zemlju pod pritiscima neistomišljenika koji su sada bili deo vlasti, a Jovan je osuđen najpre na 10 godina zatvora, da bi kasnije kazna bila smanjena na tri godine.

Jovan Obrenović bio je u Srbiji sve do 1842. godine, kada je Toma Vučić Perišić organizovao svoju bunu i „skinuo“ sa vlasti lozu Obrenovića, da bi tron preuzeo Aleksandar Karađorđević.
Jovan je tada otišao u Austriju, u okviru koje su bili Novi Sad i Sremski Karlovci.

Upravo je u Karlovcima živeo sve do 1850. godine, kada je preminuo. Sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.

 

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.