Snežana Pajkić Jolović ekskluzivno za 24 sedam govori o borbi koja traje više od 20 godina i o prvenstvu sveta u Beogradu
Svoje ime je ispisala najzlatnijim mogućim slovima u istoriju srpske, jugoslovenske i evropske atletike sada već davne 1990. godine.
Na Evropskom prvenstvu u Splitu napravila je čudo nad čudima i u paklenoj konkurenciji kroz cilj prošla kao prva. Postala je šampionka Evrope, a od snimka trke i dan danas svakog navijača napadnu lepe emocije.
Snežana Pajkić Jolović danas je potpredsednik Srpskog atletskog saveza, a poslednja tri dana provela je u Areni uživajući u vrhunskim dostignućima najboljih svetskih atletičara.
Tema za razgovor je mnogo, a eksluzivno za 24sedam Snežana govori o svojoj najvećoj borbi, odnosno o dve najvažnije pobede. Naravno da moramo i atletici, o aktuelnom svetskom prvenstvu, našim atletičarima. Nego, da krenemo redom.
Pre 12 godina Snežani je na redovnoj kontroli otkrivena najteža bolest.
– Prvi put je bilo 2010. godine, otkrili su karcinom jajnika. Nisam imala nikakvih simptoma. Urađena je operacija i posle toga šest ciklusa hemioterapije. Bukvalno sam deset godina bila mirna, i onda, takođe na redovnoj kontroli krajem 2019. i početkom 2020. ponovo su nalazi bili loši. Opet ništa nisam osećala. Ovog puta nije bilo za operaciju. Taj karcinom je negde bio čudno postavljen u abdomenu, tako da smo uspeli da ga rešimo novim ciklusima hemioterapije. Bile su neke promene na jetri i to sad pratimo, ali miruje. Računam da sam našla balans. Mislim da mi je to što sam na selu, na planini, na Romaniji, i držalo tih deset godina. I ja sam, kao i Novak Đoković, možda i pre njega, pronašla piramide u Visokom. Odgovara mi, prija mi, godi mi, a ono što ne šteti i nema posledice, dobro je. Pa nadam se da će trajati da sačekamo to svetsko i evropsko na otovrenom, da i to odradimo.
Da li i danas trčite, onako rekreativno?
– Ne mogu da trčim, ali mnogo šetam. Imala sam problema sa kolenima, otišla hrskavica, kažu plaćam danak sportu… Bavim se svojom vrtom, sva sam sretna kad vidim da tamo izrastu biljčice koje ja proizvodim. Imam tri psa, konje u okruženju, tako da je milina. To je najbolja terapija. Najbolja – kaže nam Snežana, pa kroz osmeh otkriva šta je rekla doktorima nakon druge borbe sa opakom bolešću:
– Završila sam sasvim terapijama i sad sam na „praćenju“. Svaka tri meseca idem na kontrolu, to je sad sve kako treba da bude. Sad dokle, kako i šta… Sve je to u božjim rukama. Rekla sam i doktorima, ako svakih deset godina treba da imam neki svoj remont, pa da i taj karcinom preživim svakih deset godina, suočiću se i sa tim. Na deset ćemo se resetovati, pa hajmo u narednih deset godina. Prihvatam i tu igru, pa da vidimo dokle će trajati.
A sa Romanije došla je do Beograda da uživa u svetskom dvoranskom prvenstvu.
Kako se osećate kada vidite ovaj ambijent i takmičenja?
– Preponosna sam, presrećna i prezadovoljna. Da mi je devedestih godina neko rekao da ćemo mi organizovati jednu ovakvu manifestaciju, prvo da ćemo napraviti dvoranu, pa organizovati evropsko i sada svetsko, zvučalo bi mi kao naučna fantastika. A sada kad smo u Areni i gledamo sve ovo, vidim da je to realnost. Ponosna sam na Atletski savez, na sve one koji su dali doprinos i stoje iza ove priče. Naravno i ministarstvo, Vlada, republika… Da nije toga ne bismo sami uspeli sve ovo da izguramo. Izuzetno mi je drago što je svetska atletika prepoznala SAS kao partnera u ovoj priči. Sve smo pohvale dobili za organizaciju evropskog prvenstva, a po svoj prilici će i ovo svetsko biti najbolje organizovano. Postavljamo nove standarde i visoko dižemo lestvicu, to su komentari stručnih ljudi koji su dugo u atletici. Prija sve to, ali daje obavezu za sledeće projekte.
Pred otvaranje SP predsednik Svetske atletske federacije Sebastijan Kou natuknuo je očekuje da Srbija u budućnosti organizuje i velika takmičenja na otvorenom.
– Slušajući i znajući predsednika našeg saveza Veselina Jevrosimovića i direktora Slobodana Brankovića mislim da se neće zaustaviti na ovome. Radiće svi zajedno da Srbija dobije i evropsko i svetsko prvenstvo na otvorenom. Mislim da ćemo biti jedini Savez koji je sve to organizovao. Postoji ideja, možda bismo mogli za nekih pet godina da uđemo u proceduru. Pre toga treba da preživimo sve što je zadesilo planetu.
Iza nas su dva dana, a pred nama onaj najvažniji jer skače najbolja srpska atletičarka. Da li ste zadovoljni viđenim i šta očekujete od Ivane?
– Očekivanja su bila takva da naši takmičari budu na svom najboljem nivou i postignu najbolje rezultate. Naravno svi čekamo zlato Ivane Španović… To bi bilo… da onako svi ovde u Areni skačemo i da se zajedno radujemo!
Vi znate kako izgleda pobediti pred svojim navijačima, da li publika zaista može da ponese sportistu da bude brži i bolji nego što jeste?
– Stvarno može! Atmosfera napravi da date nešto što ni sami ne možete da shvatite. Svako će vam reći da ne zna na koji način i na koju foru, ali da to funkcioniše. Radi ta publika. A ima to i da su je svi takmičari željni jer smo dve godine radili bez publike. Falila i njima ta podrška.
U Beogradu su je imali i sigurno će im ovo takmičenje ostati u lepom sećanju. Nadamo se da ćemo se posle Ivaninih skokova svi po lepom sećati Beograda 2022. godine.
Da, kako kaže Snežana, zajedno skačemo i da se radujemo novoj zlatnoj medalji.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
