Priroda se se grubo poigrala sa Zionom Klarkom i pre nego što je bio rođen. Zbog retkog sindroma još u majčinom stomaku njegov organizam se nije pravilno razvijao, pa je te 1997. na svet došao bez nogu.
Tu nije bio kraj njegovim mukama, biološka majka ga je napustila, završio je sirotištu gde je odrastao i često trpeo stalna zadirkivanja, pa i zlostavljanja od ostale dece. Sve to uticalo je da Zion bude agresivan.
– Nemam šta da krijem, bio sam problematičan kao dete, jer sam svašta pretrpeo – kaže ovaj hrabri momak.
View this post on Instagram
Sve se u njegovom životu okrenulo kada je pročitao knjigu “Nema izgovora” američkog pararvača Kajla Mejnjarda, koji je uprkos velikom hendikepu (amputirane su mu ruke i noge), bio uspešan sportista i postigao nemoguće – popeo se na Kilimandžaro.
Zion je tada čvrsto odlučio da se bavi rvanjem i vrlo brzo je postao dobar takmičar. Bio je veoma uspešan u svojoj kategoriji, ali je uporedo trenirao sprinteve – u kolicima, a što je interesanto, i rukama. Imao je veliku podršku žene koja ga je usvojila i postala druga majka.
Zbog snage i eksplozivnosti koje je imao nakon dugogodišnjih napornih treninga, trčanje na rukama mu je postalo specijalnost. Ubrzo je shvatio da je veoma brz i u disciplini na 20 metara je postizavao sve bolje rezultate, a onda je jednog dana obrorio svetski rekord!
– Znate šta bih danas rekao svima koji su me tukli i maltretirali? Rekao bih im “hvala” jer sam zbog toga postao jači i shvatio da ništa ne može da me slomi. Moja poruka ide svim klincima koji zbog raznih hendikepa misle da je njihov život beskoristan – kaže Zion, koji je u međuvremenu postao motivator i glumac, a veruje da će predsedvljati Sjedinjene Američke Države na Paraolimpijskim igrama.
