Više se ne čuvaju na ormaru zbog nezaboravnog mirisa, ali se poslednjih desetak godina dunje se sve više sade i prerađuju u kompot, slatko, sok i, naravno, rakiju.
U župskom selu Tulešu berba je u punom jeku. Direktorka plantaže Višnja Marjanović navodi da su prešli polovinu berbe i da su čekali poslednji trenutak.
– S druge strane, ono što je nama velika prednost je što dunje odmah iz samog reda idu na traktor do destilerije. Ne gubimo ni vreme ni sredstva za transport, i uz to zadržavamo optimalan nivo šećera u plodu, svežinu ploda i optimalnu zrelost – objašnjava Marjanović.
Rod je izuzetnog kvaliteta, zahvaljujući stručnom nadzoru i primeni svih agrotehničkih mera u voćnjaku koji je zasađen 2018. godine.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Boban Đorđević ističe da je rod premašio očekivanja s obzirom na to kakva je situacija bila na početku vegetacije, ukazujući na rani ulazak stabala u vegetaciju praćen blagim mrazom u drugoj polovini aprila, veliki napad ervinije koja se javila i imala izuzetno dobre uslove za to.
– Nekako smo uspeli da predupredimo te stvari – dodaje Đorđević.
U dunjaru porodice Marjanović, najvećem na Balkanu, nalazi se 21.250 stabala na 33 hektara. Prinosi su od 17 do 20 kilograma po stablu, a to nije bilo lako postići.
– To je dug proces koji traje 20 godina. Moja porodica je kupovinom parcela ovde u Župi uspela da oformi imanje, celinu koja se tehnički sastoji od 570 parcela, a prosečna veličina tih parcela je sedam ari, što je u odnosu na 33 hektara dokaz koliko je to zahtevalo vremena i truda da bismo dobili to što imamo danas – kaže Višnja Marjanović.
U punom rodu očekuje se 1.000 tona voća. Sadašnji kapacitet destilerije u kojoj se prerađuju dunje za rakiju iznosi 550 tona, tako da se razmišlja i o proširenju asortimana.
Tehnolog Dejan Debeljaković kaže da žele da stvore jedinstvo svih ukusa, da te atraktivne mirise i ukuse dunje prate i neki proizvodi, poput sušene dunje, nekih kompota, tipa balansa dunje i različitih vrsta voća.
Prerađena dunja biće namenjena pre svega inostranom tržištu, pa su svi procesi samoodrživi i usklađeni sa ekološkim standardima.
