“Krenuo bih i peške u Beograd, to je jedini tim za koji sam želeo da igram”
Rikardo Gomeš je možda jedini nezamenjivi igrač u ovom Partizanu. Igra “kao mašina”, golovi se ređaju, on ne propušta mečeve i kada bi možda trebalo da odmori. Navijači ga prosto obožavaju, ali i on voli Srbiju i Beograd.
– Ljudi me ovde žele, to osećam, vole me i ja volim njih – rekao je Gomeš za Večernje novosti.
Odmah je nastavio:
– Mnogi ne veruju kad kažem tako nešto. Misle da se nekome dodvoravam. Partizan je moj klub, osećam se kao da sam ovde rođen i odrastao u Partizanu, pripadam mu svim srcem. I kada nisam bio tu pratio sam rezultate, gledao prenose. Ovo ne govorim zbog navijača, nego se tako osećam. Ako ostanem ovde, nadam se da će moj sin prve fudbalske korake naučiti u Partizanu.
Momak sa Zelenortskih ostrva sa osmehom priča o crno-belima.
– Ljudi su ti koje najviše volim u Partizanu. Nije fraza, osećam se kao kod kuće. Zato je Partizan najbolje što mi se desilo. Ne pričam tu samo o saigračima, stručnom štabu, svi sa kojima se susrećem su izuzetno prijatni. U Emiratima nije ni slično. Tamo sam otišao zbog novca, to je jasno, dobro je bilo i Partizanu i meni. Fudbalski gledano, Partizan će uvek za mene biti nešto posebno i nešto najbolje što mi se dogodilo.
Rikardo je jedan od retkih igrača koji je dokazao da ne treba uvek slušati fudbalske priče da se ne treba vraćati tamo gde si dobro igrao i bio srećan.
– Nešto mi je govorilo da moram ponovo da probam i pored finansijski mnogo bolje ponude iz Saudijske Arabije. Rekao sam predsedniku da znam da će to doneti klubu više para, ali da to nije dobro za mene i da želim samo u Partizan, ne želim da izgubim još jednu godinu. Osećaj i čvrsto uverenje da će biti dobro me je vratilo. Krenuo bih i peške u Beograd, to je jedini tim za koji sam želeo da igram posle tih lošijih partija.
Život u glavnom gradu Srbije je nešto što dodatno učvršćuje tamnoputog napadača u stavu da su mu se sve “kockice poklopile”.
– Beograd je specijalan grad za porodicu i mene. U “Delta sitiju” često pijem kafu na istom mestu, ne volim mnogo da istražujem. I u “Galeriji” ima dobrih mesta za decu da se igraju. Moja žena Katja voli Beograd, stariji sin Lukaš je prohodao u Beogradu, mlađi Tijago je napunio godinu dana. Kada imam slobodne dane, nije problem da ostanem u Beogradu. Planiram uskoro da odem do Novog Sada, da ga upoznam.
Podrška navijača je nešto što dodatno učvršćuje sliku o najboljoj stanici u karijeri.
– Sjajan odnos imam sa navijačima. Obostrana ljubav i poštovanje su nešto što mi uliva dodatnu snagu. Često se po gradu slikam i sa Zvezdinim navijačima, poštuju me i to je lepo. Na “Instagramu” mi često pišu da dođem u Zvezdu, ali nema šanse, to nikada ne bih uradio. Ne govorim o novcu uopšte, ovde je u pitanju poštovanje.
Nestvarna serija golova u prva tri meseca nove sezone gura napred.
– Nisam ni sanjao da ću postići ovoliko golova. Uvek sam srećan kada zatresem mrežu, ali ako imam šansu da asistiram to i uradim. Ne razmišljam o brojkama, radim naporno svaki dan. Golovi će doći ako si maksimalno fokusiran i pošten prema obavezama. Kad vidite ko je sve uz mene, jasno je zašto sam toliko efikasan. Tu su Natho, Marković, Jović, Holender… Svi vide kada Rikardo da gol, ali svega toga ne bi bilo bez ljudi koji me spajaju sa golom, meni ostaje lakši deo posla.
