BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je u pretohodnih godinu dana realizovano 170 miliona evra investicija što se ranije nikada nije dogodilo.
Što se tiče ove izolovane situacije u Novom Sadu, ministarka je dodala u razgovoru za Politiku, da je naloženo EPS-u i EDS-u da preuzmu mere, što su oni i učinili u toku jednog dana.
“Cilj je da se građanima olakša proces ulaganja reklamacija. Trostruko su uvećani kapaciteti na šalterima, gde se ulažu reklamacije, produženo je radno vreme šaltera, a reklamacije građani mogu da ulože i onlajn preko platforme ‘Uvid u račun’. Redova ispred poslovnica nema, što znači da su sprovedene mere urodile plodom”, rekla je ministarka.
Naglasila je da su EPS i EDS dobile nalog da ulože dodatni napor i kontrolu, kako bi se ovakve situacije u budućnosti predupredile.
“Najvažnije je da građani neće biti oštećeni i da će računi za električnu enegriju svima koji su uložili opravdanu reklamaciju biti korigovani. Od ukupnog broja izdatih računa, reklamacije su uložene na 0,4 odsto. Cilj je da grešaka ne bude uopšte i zato ulažemo ovoliko u modernizaciju opreme i procesa”, rekla je ministarka.
Ministarka se osvrnula i na sistemske reforme koje se sprovode i naglasila da je do sada, u Novom Sadu i Beogradu zamenjeno starih 522.000 brojila, novim digitalnim.
“Obezbeđena su finansijska sredstva za još 400.000 novih brojila, čija je zamena za građane potpuno besplatna i zahvaljujući kojima će i sami moći da prate svoju potrošnju, a očitavanja će biti digitalna i neće biti grešaka.
Navela je da se jača i srednjenaponska mreža, da je zamenjeno više od 730 transformatora u trafostanicama, 34.000 drvenih stubova betonskim, a sve u cilju veće sigurnosti snabdevanja, smanjenja prekida u napajanju i gubitku energije.
Đedović je govorila i o proširenju podzemnog skladišta Banatski dvor i rekla da je to jedan od najvažnijih projekata u energetskom sektoru.
“Ovaj projekat doprineće dodatnoj energetskoj sigurnosti. Pre svega, zato što ćemo imati dovoljno domaćih kapaciteta za skladištenje gasa. Ishodovano je rešenje o građevinskoj dozvoli, a sledeći korak će biti nabavka opreme u skladu sa specifikacijom radova. Izvođenje radova bi trebalo da traje oko godinu i po dana, a cilj je da bude pušteno u rad 2027. godine”, rekla je ona.
Kako je naglasila ministarka, povećanje kapaciteta za skladištenje prirodnog gasa ima za cilj da obezbedi obavezne rezerve prirodnog gasa.
“Tako da ćemo osigurati potpuno snabdevanje potrošača u slučaju minimalnog tridesetodnevnog potpunog prekida u snabdevanju prirodnim gasom iz drugih transportnih sistema”, objasnila je ministarka.
Govoreći o poziciji Srbije po pitanju snabdevanja gasom, rekla je da je ona povoljnija nego pre dve godine.
Kako je navela, izgradnjom gasovoda Balkanski tok, dobili smo novi pravac snabdevanja ruskim gasom, a izgradnjom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, omogućeno je da prvi put imamo više izvora snabdevanja gasom, pre svega iz Azerbejdžana.
“Ugovori potpisani između ‘Srbijagasa’ i azerbejdžanskog ‘Sokara’ obezbedili su da Srbija, ove zime pored predviđenih 400 miliona kubnih metara gasa, dođe do milion, što je više nego dovoljno u odnosu na trenutnu potražnju”, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da u prethodnih 30 godina i više nije izgrađena nijedna nova elektrana i da je to prva stvar koja se menja završetkom “Bloka 3” u termoelektrani Kostolac.
Dodala je da ćemo do 2026. godine imati i oko 1.500 magavata iz solarnih i vetroparkova, što je 33 puta više nego 2012.godine.
Ministarka je rekla da se ove godine završava i tehnička dokumentacija za izgradnju reverzibilne hidroelektrane “Bistrica”, na kojoj je planirano da krajem naredne godine krenu pripremni radovi.
Istakla je da se razmatra, kako da se na održiv način zameni bazna energija iz termoeletrana, i da se kao rešenje nameće potencijalno nuklearna.
Ministarka je dodala da je za promene potrebno vreme i osvrnula se na to da je važno da se radi na postavljanju strateških dokumenata kao što je to Integrisani nacionalni energetski plan, koji je usvojila Vlada i nova Strategija razvoja energetike, za koju proces usvajanja treba da bude završen do kraja godine.
Đedović Handanović je zaključila da su male modularne elektrane, jedna od opcija koja će biti razmatrana u okviru izgradnje preliminarne studije, kojom se razmatra primena nuklearne energije, a koju će raditi francuske kompanije “EDF” i “Egis Industris”.
